Izvor: Dzungla.org, 07.Feb.2014, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Geni određuju dugovečnost
Naučnicima širom sveta je danas jedna od glavnih preokupacija kako da produže životni vek. Najavangardniji je dr Obri de Grej, biomedicinski gerontolog sa Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji i glavni stručnjak neprofitne fondacije za istraživanje dugovečnosti (SENS) u Kaliforniji. On tvrdi da će lekari uskoro imati na raspolaganju sva neophodna sredstva za „lečenje starosti“. Sa svojim kolegama procenio je da bi do 2030. godine u svetu moglo da bude čak milijardu stogodišnjaka! >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << Osim toga, ljudi će uskoro krenuti na redovna „održavanja“ organizma, što podrazumeva terapiju matičnim ćelijama i genima radi stimulisanja imunog sistema. U pitanju je preventivna gerijatrija, odnosno periodične „popravke“ molekularnih i ćelijskih oštećenja pre nego što dođu do patogenog nivoa i pretvore se u bolest. Koliko dugo će životni vek moći da se produži u budućnosti, još je enigma, ali dr Grej tvrdi da mnogi stanovnici planete da dožive 150. rođendan, a za dve decenije mogao bi da se rodi „milenijumski“ čovek, poput biblijskom Metuzalema, koji bi i u dubokoj starosti izgledao kao pedesetogodišnjak u punoj snazi?! Tvrdnjama dr Obrija de Greja mnogi naučnici se protive, ali ima i mnoštvo istomišljenika u uglednim naučno-istraživačkim centrima. Proučavajući nizove gena koji sačinjavaju genom kod više od 1.000 stogodišnjaka, genetičari tvrde da mogu sa 77 procenata sigurnosti da predvide da li će neko da bude dugovečan i vitalan. Ovo je moguće, na osnovu 150 genetskih karakteristika, koje su česte kod dugovečnih osoba, kako su ustanovili biostatističari. Na polju „genetskih tragača“, sa svojim timom istakao se profesor dr Tomas Peris sa Univerziteta Boston. On tvrdi da sve dugovečne osobe imaju određena odstupanja u genima, koja im i omogućavaju da žive duže. Ključ, očigledno leži, u odlaganju staračkih oboljenja, jer je kod čak 90 odsto stogodišnjaka otkriveno da su pošteđeni staračke nemoći u ranim devedesetim. Većina nije imala problem ni sa demencijom niti visokim krvnim pritiskom. Da kavkaski, kubanski i japanski stogodišnjaci u bliskoj budućnosti neće biti izuzetak, misli i biolog Dejvid Sinkler sa Univerziteta Harvard. On smatra da za dugovečnost prvo treba odrediti tačan raspored gena koji produžavaju život, a istovremeno odlažu slabljenje organizma, čak i sedu kosu i bore na licu. U laboratorijskim uslovima to je moguće, ali je enigma šta bi se desilo sa ljudima ukoliko bi se eksperiment primenio. Međutim, grupa naučnika okupljena oko dr Elin Slagbum sa holandskog univerziteta u Lajdenu, otkrila je da „Metuzalemovi geni“ mogu da se izbore za svoj opstanak i kada ljudi nezdravo žive. Dr Slagbum ističe da tajna dugovečnosti ne leži u jednom, već u retkoj kombinaciji gena koja se javlja isključivo kod stogodišnjaka. Ova kombinacija dodatno štiti dugovečne od degenerativnih bolesti. Zahvaljujući izrazito malim genskim mutacijama, dugovečni na drugačiji način metabolišu masti i šećer, koža im sporije stari i veoma retko imaju srčane tegobe, dijabetes i hipertenziju. Britanske kolege, koje prate njen rad, veruju da će u trenutku kada se precizno ustanove geni za dugovečnost, biti napravljena i pilula koja usporava proces starenja. – Ako znamo koji geni kontrolišu starost, možemo da utvrdimo i koje belančevine stvaraju, a zatim da utičemo na njih pomoću lekova – objašnjava dr Dejvid Džejms i naglašava da bi to najverovatnije bio najprodavaniji lek svih vremena. OpširnijeVečernje Novosti
