Izvor: Blic, 13.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde su mlade rok zvezde?
Gde su mlade rok zvezde?
Za razliku od narodne muzike, gde se, bar kada je reč o pevačicama, poštuje pravilo 'što mlađe, to bolje', kod rokera je potpuno drugačija situacija. Naime, najposećenije koncerte i najprodavanije albume prave rok veterani koji su odavno ušli u petu ili šestu deceniju života.
Najpoznatiji Čačanin na 'privremenom radu' u Beogradu Bora Đorđević rođen je 1952. godine, a 'Riblja čorba' je svoj prvi album 'Kost u grlu' objavila 1979. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine. Međutim, to Bori i ekipi ne smeta da i dalje praše svom snagom i redovno sviraju u rasprodatim halama.
Nedavno kratkotrajno okupljanje 'Bijelog dugmeta' podsetilo nas je da je Goran Bregović napunio 55 godina, da je Željko Bebek rođen 1945. godine, pa u poređenju s njima Mladen Vojičić Tifa (45) može da prođe i kao školarac!
Davno je bilo, negde krajem sedamdesetih, kada je Đorđe Balašević sa 'Ranim mrazom' pevao 'Računajte na nas'. Inače, Đole je rođen 1953. godine, a prvi solo album 'Pub' izdao je 1982. godine.
Neumorna braća Žika i Dragi Jelić iz 'YU grupe' koja, ako Google ne laže, imaju 64, odnosno 59 godina, nakon desetogodišnje pauze su se vratila na scenu s albumom 'Dugo znamo se'.
U generaciju šezdeset i neke spadaju Momčilo Bajagić Bajaga (45), Srđan Gojković Gile iz 'Električnog orgazma', koji je rođen 1961. godine, Cane iz 'Partibrejkersa' nedavno je proslavio 41. rođendan, Koja, frontmen 'Discipline kičme', rođen je 1961. godine... Uh, baš je mnogo godina prošlo od vremena 'Šarla akrobate' i kultnog 'Paket aranžmana'.
Logično, postavlja se pitanje gde su te mlade snage na našoj rok sceni.
- Ekonomska situacija je loša i mladi rok bendovi nemaju osnovne uslove da postanu megapopularni, kao što je to bio slučaj sa grupama u bivšoj Jugoslaviji. Takođe, mislim i da se smanjila rok publika, jer većinu mladih više zanima tehno muzika nego gitare. Da se razumemo, nakon 1991. godine pojavilo se petnaestak dobrih grupa, ali osim 'Darkvud daba' ili 'Kande, Kodže i Nebojše', na primer, koji napune SKC, ostali su na nivou klupskih bendova. Međutim, ipak je najveći problem to što nema dovoljno dobrih pesama. Mnoge grupe liče jedna na drugu, pa zato i ne liče ni na šta - rekao je Petar Janjatović, muzički kritičar.
Po mišljenju Maje Cvetković, pevačice grupe 'E-play', glavni krivci za ovu situaciju su izdavačke kuće kojima se više isplati da ulažu pare u neku folk pevačicu nego u neafirmisane bendove, kao i mediji koji, kako kaže, forsiraju samo jednu, veoma lošu vrstu muzike, tako da publika nema mogućnost izbora.
- Da bi snimio ploču, moraš mnogo da se iscimaš, a da usput budeš beskrajno uporan i stalno sviraš. Mi smo još i dobro prošli, ali inače je situacija očajna. Potrebno je mnogo ulaganja, živaca i jurnjave da se dođe do objavljivanja albuma, pa je većina muzičara odavno prestala da se bori - objašnjava Maja.
Međutim, Aleksandar Žikić, muzički kritičar, tvrdi da problem leži i u definiciji rok scene kod nas.
- Zaključak da srpskom rokenrol scenom gospodare veterani, odnosno bendovi koji postoje od pamtiveka - što samo po sebi ne bi moralo da bude loše - počiva zapravo na zameni teza, jer pomenuti 'vladari', ako su ikada i imali, već odavno nemaju veze sa muzikom na čiji se tron stavljaju, mada, istini za volju, nečim očigledno vladaju. To je zbrka koja traje godinama i koja predstavlja važan deo kampanje opšte banalizacije i sistematskog ponižavanja ne samo kulture i umetnosti, nego i svih drugih oblasti života - rekao je Žikić koji je dodao da je, uglavnom zahvaljujući tome, rokenrol scena gotovo u potpunosti prebačena u oblast andergraunda. Aleksandar Novaković
