Izvor: Prva.rs, 07.Nov.2014, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Francuske kompanije spremne za JPP projekte u Srbiji
Direktor kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji Mateo Patrone naveo je da je ta banka u Srbiji do sada uložila oko tri milijarde dolara u različite projekte putne infrastrukture, upravljanja otpadom, vodama, parkinzima i dodao da se ta banka bavi i finansiranjem JPP projekata i da Srbiji može ponuditi i tehničku pomoć u obliku grantova, pomoć za privatne operatere i razne obuke, zajmove i druge instrumente podrške.
Patrone je kazao da su u Srbiji načinjeni pozitivni >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << pomaci u prethodne dve tri godine, ali da je Srbiji potrebno stabilno okruženje za razvoj JP partnerstva.
Regionalni direktor Evropske investicione banke Andreas Beikos ukazao je da Srbija ima dobar zakonodavni okvir za realizaciju tih projekata, ali da treba raditi na njihovoj primeni.
Najveći izazazov pred Srbijom, kako je ocenio, je da se ojača pripremni deo projekata JPP, ali i jačanje institucionalnih kapaciteta.
On je ocenio da su u skladu sa evropskim integracijama Srbije, važna JPP, a posebno u oblasti životne sredine i dodao da EIB ima neutralan stav prema JPP projektima i da ih ne pospešuje ali ni obeshrabruje, već od slučaja do slučaja pomaže u realizaciji tih projekata.
Beikos je naveo da je ta banka skoncentrisana na fiannsiranje tih projekata najviše u Velikoj Britaniji, Poljskoj, Rumuniji, Hrvatskoj.
Francuski stručnjak za JPP Bernard Atlan istakao je da bi cene javnih usluga mogle poskupeti ako se pripadajuća infrastruktura bude finansirala samo iz cena tih javnih usluga.
On je ukazao da bi vlada trebalo da radi na privlačenju privatnog sektora da ulaže u usluge od javnog interesa, kroz model JPP-a, u delatnosti, kao što su vodovod, kanalizacija, parking i slično.
Stručnjak za JPP Ana Marić navela je da priprema projekta jako bitna za njegovu uspešnu realizaciju kroz model JPP-a i dodala da bi, na primer, beogradski metro mogao da se realizuje kroz nekoliko različitih modaliteta.
Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović naveo je da je JPP u Srbiji tek u začetku i da je to neiskorišćeni resurs i ocenio da ukoliko bude prepoznat potencijal, postoje velike šanse za uspeh u toj oblasti.
On je istakao da zbog opredeljenja Vlade za fiskalnom kosolidacijom, nema dovoljno javnog novca za realizaciju različitih projekata i da je to dobra šansa da privatni kapital uđe u pružanje usluga od opšteg interesa. Time bi se, kako je rekao, relaksirao budžet kako bi deo javnog novca mogao da se preusmeri na ono što je od životnpog značaja, za obnovu srpske ekonomije.
Stevanovicj je dodao da će se ulaskom privatnog kapitala u javni sektor poboljšati kvalitet tih usluga, jer će i zahtevi građana biti sve veći.
On je naveo da je Komisija za JPP raspravljala o 16 projekata u Srbiji, koji su uglavnom sa loklanog novoa i da je odobreno njih 12 što je, kako je rekao, u poređenju sa Francuskom "na niovou incidenta".
Stevanović je kazao Srbija nije spremna da realizuje velike projekte bez Francuske pomoći iI dodao da je nama dragoceno francusko iskustvo u toj oblasti, ali da će potencijalni partneri “najveći problem imati sa našom svešću , manirima i navikama”, ali da je zajedničkim naporima to moguće rešiti.
Na samitu u organziaciji NALED-a, PKS-a i ekonomskog odeljenja Ambasade Francuske u Srbiji, biće održana i četiri okrugla stola o transportu (autoputevi I aerodrome), upravljanje otpadom, grejanje i upravljanje vodama.
Na skupu u PKS-u učestvuju francuske kompanije - Bujži konstruksion (Bouygues Construction), Dalkia EDF, Sor (Saur COVED), Sie anvironman (Suez Environnement), Veolia voter solušen (Water Solution), koji će predstaviti pravne aspekte i modele finansiranja projekata JPP koji su uspešno realizovani u zemljama okruženja.
U Francuskoj tri četvrtine JPP zaključile su loklane samouprave. Oko polovine projekata realizovano je u oblastima loklanih usluga - tretman otpadnih voda, sakupljanje otpada, ulično osvetljenje. Svaki šesti ugovor zaključen je za izgradnju škola, puteva, boljnica, a 15 odsto JPP upotrebljeno je za izgradnju stadiona, bazena, pozorišta, kao I za izgrađnju telekomunikacione infrastructure.
Izvor: Tanjug
