Izvor: Press, 24.Jul.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(FOTO) Aleksandra Janković postala glumica
Gledali smo je na televiziji, slušali kao narodnu poslanicu, mnogi od nje potraže pomoć, jer je psiholog i psihoterapeut, ali Aleksandru Janković, niko nije očekivao da vidi u drami „Srce u anesteziji“, koja se ovih dana snima prema romanu novinarke i pisca Silvane Stanković.
Prema rečime ekipe na snimanju, Aleksandra Janković se odlično snašla i nijednog trenutka se nije požalila na besomučno ponavljanje scena...
Otkud u drami?
- Uverena >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << sam da čak ni Silvana ne zna (iako ima izvanrednu intuiciju, pa je verovatno tako provalila) da sam oduvek htela da budem glumica. Glumila sam u kući, pravila predstave za porodicu, rodbinu, komšiluk, glumila u osnovnoj školi, a u gimnaziji sam, posle 2. razreda, čvrsto odlučila da ću položiti diferencijalne ispite i upisati FDU. Naravno, kada sam u porodično skupštinsko razmatranje unela ovaj "predlog zakona", nije bilo "amandmana", već je porodičnim većinskim glasanjem, odgovor bio: "NE i NE!" Dugo sam se pitala da li je to zapravo bilo ograničavanje slobode, a zaključila sam da je odgovor bio rezultat odličnog poznavanja mene, mojih osobina i slabosti. Uz dužno poštovanje kompleksnom zanimanju glumca, ja zaista ne bih mogla da pristanem da mi reditelj drži "vekelu", pa bih se mešala i u svoj i u njegov posao. "Opasna" mala Silvana je intuitivno "provalila" moju detinju fantaziju, pozvala me da glumim u njenoj drami i učinila da moj odgovor bude:" DA, DA i napokon DA!".
Da li je možda bilo presudno što je u pitanju uloga psihijatra, s obzirom da ste psihoterapeut i psiholog?
- Naravno da je od presudnog značaja bilo to što igram ulogu koju, inače, odlično poznajem. Šta god da sam u životu radila, od psihologije, preko medija, do politike, jedino sam se istinski pronašla u ulozi psihoterapeuta. Jer ja volim ljude, nikada ne prestaju da me inspirišu, potresaju, učine boljom osobom i stoga nisam pogrešila što sam za životnu "rolu" izabrala ulogu "psihoterapeuta". Beskrajno poštujem svoje klijente, ne zaboravljam ih, i baš ih volim: zato što su imali hrabrosti da priznaju kako nisu savršeni, zato što su imali poverenja da ćemo zajedno doći do najboljeg rešenja i zato što su ostavili emotivnog i duhovnog traga u mom životu!
S obzirom da ste govorili na promociji knjige „Srce u anesteziji“, a zatim i na promociji druge knjige Silvane Stanković, „Pozivam vreme za svedoka“, pa ste se rešili i da prvi put pokažete svoje glumačke sposobnosti baš u drami ove novinarke i pisca, može li se znati, da li je to samo zbog njenog talenta i stila kojim piše, ili vaše prijateljstvo?
- Iskreno, Silvanu uopšte nisam poznavala pre čitanja njenih knjiga. Čitajući šta ona piše, ne samo da mi je postala zanimljiva, što ona neosporno jeste, već sam počela da je razumevam, da se prepoznajem u onome što piše i- iskreno sam je zavolela. Silvana u velikoj meri liči na mene i spada u tzv. "muške žene": uvek na visini zadatka, spremna da prepozna, razume i pomogne, a zapravo beskrajno osetljiva, ranjiva i nežna kao devojčica. Kad sam na svoj Fejsbuk profil stavila slike sa Silvanom, sa snimanja drame "Srca u anesteziji", pojavilo se bezbroj "lajkova" i isto toliki broj zahteva muških prijatelja da ih upoznam sa njom. Nisam joj prenela ni reč, ne zato što sam surevnjiva, nego zato što Silvanu zaslužuje muškarac, koji nema srce u anesteziji i zaista veruje u večnu zajednicu i ljubav. Da, Silvanu sam zavolela kao pisca, a prepoznala u njoj drugaricu za večnost!
Šta biste poručili svim ženama koje vole i svojom ljubavlju probijaju granice, ali i svim muškarcima čije je srce u anesteziji?
- I žene i muškarci mogu "oboleti" od "srca u anesteziji". Danas je to lako, jer je sve manje prostora za pravu ljubav, žrtvu, strpljenje, praštanje, nadu i iščekivanje. Ali, da bismo jednom, kad dođemo pred Gospoda, koji će nas prepoznati samo na osnovu ljubavi koju smo imali, dali pravi odgovor, moramo rizikovati da nas pogodi "zemljotres", "tajfun", "uragan", "šumski požar", "grom"- ljubavi. Tačno je da nam ljubav sve više izgleda kao "elementarna nepogoda", te bi da angažujemo "kompetentne meteorologe" i "stručnjake za vanredne situacije", kako bi je izbegli. No, ako i izostane "potres", bol, uznemirenje kojom je intenzivna ljubav često praćena, izostaćemo i mi: sa svim svojim dečjim čežnjama, odraslom potrebom za ravnopravnim partnerskim odnosom i roditeljskom potrebom da negujemo onoga koga volimo. Ako se plašite ljubavi, plašite se i života. A, ako se plašite života, jedino pitanje na koje ćete, kad - tad morati sebi da odgovorite je: "Ima li života pre smrti?" Stoga, plašite se i volite, plašite se i postepeno savladajte svoj strah, jer nema veće povrede od one da ste izdali sebe, svoje intimne potrebe, "šašava" maštanja i opravdanu želju da u ljubavi postanete bolja osoba, čovek do kraja, vitez ili princeza bez straha i mane!
