Izvor: Dzungla.org, 15.Nov.2011, 15:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Emotivci podložniji depresijama
Zbog načina života opterećenog stresom, depresije su sve učestalije. Depresija izaziva nastanak mnogih malignih oboljenja, multiple skleroze, tuberkuloze...
Depresija, bolest savremenog sveta, sve je češće psihičko oboljenje. Priroda ovog poremećaja je takva da bolest utiče i na psihu i na telo, jednom rečju na celokupno funkcionisanje. Iako možete čuti mnoge da kažu kako su „depresivni“, prava depresija nije tako jednostavan problem koji se može rešiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << brzo, uz malo dobre volje, ili uz razgovor sa prijateljima. Različiti ljudi na razne načine doživljavaju i ispoljavaju depresiju, ali, ipak, postoje osnovni simptomi koji, ukoliko traju duže od nekoliko nedelja, upozoravaju na ozbiljan problem. O tome šta je depresija, kakve su njene manifestacije i kod koga se najčešće javlja, za čitaoce „Života plus“ objašnjava neuropsihijatar prof. dr Vladimir Diligenski,iz Klinike za psihijatriju KBC “Dr Dragiša Mišović”:
- Depresija je bolest savremene civilizacije, u čijoj osnovi leži poremećaj emocionalnosti. Zato se najčešće i javlja upravo kod emotivnih, ili genetski predisponiranih osoba. Broj depresivnih sve je veći zbog modernog načina života opterećenog stresom. Emotivni ljudi posebno depresivno reaguju u proleće, ali i u jesen, kada se u prirodi događaju najveće promene. Teško podnose česte i nagle promene atmosferskog pritiska, temperaturna kolebanja... Isto reaguju i genetski predisponirane osobe, u čijem naslednom kodu već postoji okidač koji se pokreće u određenim situacijama.
* Kako se takve osobe ponašaju?
- Depresivci su teški za svoje okruženje jer su samoživi. Ponekad imaju i jak osećaj krivice, što im dodatno otežava stanje. Potpuno se prepuštaju, nemaju ni snage ni volje za bilo kakvu aktivnost. Ne razmišljaju ni o profesionalnom ni o nekom drugom angažmanu, a ponekad su toliko bezvoljni da zanemaruju i ličnu higijenu.
* Kod koga je osećaj krivice posebno izražen?
- Kod osoba sa teškom depresijom. Za njih su karakteristični velika napetost i razne vrste strahova i fobija. Najizraženiji su strahovi da napuste kuću i izađu napolje, da ostanu sami, da se druže sa ljudima... Vrlo često su i suicidalni, jer ne vide svrhu svog postojanja. Ovakvim pacijentima neophodno je ozbiljno lečenje. Kada dugotrajno lečenje određenim medikamentima i psihoterapijom ne daje poboljšanje, najverovatnije se radi o konstantnoj, rezistentnoj depresiji.
* Šta to znači?
- Postoji mogućnost da se radi i bipolarnoj depresiji, odnosno manično depresivnoj psihozi koja se drugačije leči, pa je pravilna dijagnoza najvažnija. Bipolarna depresija najčešće se leči takozvanim stabilizatorima raspoloženja. Za pacijente koji boluju od ovog oblika depresije karakteristično je da dugo spavaju. Ekscentrični su, imaju potrebu da se izoluju i vrlo često se doživotno leče. Nažalost, samo polovina njih život proživi relativno normalno, jer su često skloni suicidu.
* Kako okolina može da pomogne osobama sklonim depresiji?
- Treba potražiti pomoć lekara ukoliko se primeti neobično ponašanje ili simptomi koji ukazuju na depresiju. U zavisnosti od vrste bolesti ponekad je dovoljno osobu samo izložiti svetlosti, odnosno primeniti foto-terapiju. Ona ima sjajan efekat kod sezonske, zimske depresije. Psihoterapija, takođe, predstavlja dobar način lečenja, ali i upražnjavanje fizičke aktivnosti - hodanje, gimnastika, aerobik...
* Koliko antidepresivi mogu da pomognu?
- Idealnog nema, pogotovo ako je bolesnik suicidalan, jer je potrebno dve do tri nedelje da se pojavi prvi efekat antidepresiva. Pacijentima je neophodno dati lekove za spavanje, omogućiti im da se odmore, jer najčešće pate od nesanice. Primenjuje se i terapija elektrošokovima, za koju je vezano mnogo predrasuda i netačnih definicija. Ovaj vid lečenja delotvoran je i neškodljiv. Sa elektrošokovima vrši se “masaža” dela mozga odgovornog za emocionalnost, zbog čijeg poremećaja depresija i nastaje. Tamo gde nema suicidalnih tendencija, efekat delovanja antidepresiva vidi se već posle dve do tri sedmice.
* Koliko je depresija povezana sa drugim bolestima organizma?
- Depresija je povezana sa mnogobrojnim organskim bolestima, a može biti uzrok malignih oboljenja. Depresija jako negativno utiče na imunitet i tkivo čini poroznim zbog prevelikog lučenja hormona kortizola. Ukoliko se u takvom tkivu nalaze inkapsulirane tumorske ćelije, moguć je nastanak bolesti. Takođe, dokazano je i da je multipla skleroza povezana sa hipomaničnim ponašanjem ili depresijom, kao i tuberkuloza. Depresija loše deluje i na ritam srca, a zbog ubrzane ateroskleroze može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
LEKOVI
Kod obolelih od depresije najbolji rezultati postižu se kombinacijom lekova i psihoterapije, određenim za svakog pacijenta pojedinačno. S obzirom na to da oboleli često ne pristaje na lečenje, pomoć porodice od nezamenljive je važnosti.
Lekari na raspolaganju imaju moćne lekove, čak i za najteže forme, s tim što je neophodna obostrana saradnja. Od lekova se u kliničkoj praksi koriste klasični triciklični i tetraciklični antidepresivi. U ponudi su i takozvani SSRI- selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, među kojima je najpoznatiji “prozak”. Kao i noviji SNRI, lekovi koji utiču i na serotonin i na noradrenalin.
DAR SA VISOKOM CENOM
Veliki broj poznatih ličnosti iz javnog života i umetnosti, bolovao je od bipolarne depresije, odnosno manično depresivne psihoze. Izgleda da je to bila cena za sva postignuća koja su ostala zabeležena za buduće generacije. Među velikim stvaraocima u raznim oblastima društvenog života koji su bolovali od bipolarne depresije su i Vinston Čerčil, Ernest Hemingvej, Petar Čajkovski, Vinsent Van Gog...
BROJKE OPOMINJU!
Statistike u Srbiji su porazne! Ispitivanja pokazuju da svaki četvrti stanovnik ima neku vrstu psihičkog poremećaja, a da čak svaki drugi oboleli pati od depresije. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 450 miliona ljudi širom sveta pati od ovog poremećaja.
Iako se teški oblici ovog oboljenja leče kombinacijom jakih lekova i poseta psihijatru, narodna medicina preporučuje kantarion. Vrlo uspešno ublažava simptome, popravlja raspoloženje i smiruje, jer pomaže lučenje serotonina, „hormona sreće“. Isto dejstvo, tvrde stručnjaci iz ove oblasti, ima i biljka matičnjak. Depresija se leči i muzikoterapijom, a istraživanje finskih naučnika potvrdilo je da ljudi koji, pored klasične terapije, idu na muzikoterapiju, smanjuju siomptome depresije za čak 30 odsto. Uspešno se pokazala i kolor terapija, odnosno izlaganje vedrim bojama, a neki stručnjaci preporučuju i čitanje i pisanje pesama, kao i da se provodi vreme sa životinjama, što bi bila odlična pomoć standardnoj terapiji. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, depresivnih će biti sve više i više. Prema njihovim predviđanjima do 2020. godine depresija će biti drugi zdravstveni problem po učestalosti u svetu, odmah posle kardiovaskularnih bolesti.
(Izvor: Novosti)
