Izvor: Blic, 03.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Emina Jahović: Moj bračni greh
Emina Jahović: Moj bračni greh
Koliko god nije svesno planirala holivudsku varijantu životne priče tako neophodne za status zvezde, ona joj se dogodila. Uprkos otežavajućim faktorima tipa - rođenje u maloj, prilično patrijarhalnoj sredini, kakav je Novi Pazar, i porodici u kojoj su oduvek postojale određene granice za sestru Sabinu, brata Mirsada i nju, najmlađe i najnetipičnije dete dva intelektualaca.
Emina veoma dobro pazi šta će i kako da kaže. Bira >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << reči, posebno kad priča o prvom i kratkom bračnom iskustvu, i to više zbog bivšeg supruga Aladina koji je sada oženjen.
- Imala sam sedamnaest godina, Aladin dvadeset jednu. Bio je pažljiv, drag, iskren. Ne znam koliko dugo smo se zabavljali ali smo se venčali zbog nimalo romantičnih okolnosti: bili smo zajedno, prošla je ponoć, a ja sam imala izlazak do jedanaest uveče. Uhvatila me je panika od mame, a tu su bila i silna propitivanja i ocenjivanja kod profesora, a jedan je bio veoma strog. Nisam znala šta ću, i kad mi je Aladin predložio da pređem kod njega i da se uzmemo, to mi je izgledalo kao jedini spas. Nasuprot očekivanjima, i njihove porodice su se relativno brzo pomirile s situacijom, čak su i svadbu imali.
- Nosila sam venčanicu, iako mi je kosa bila ošišana gotovo na milimetar. Sećam se da sam bila strahovito mršava, i da sam imala ogrlicu od cveća. Bez nakita, bez glamura, bez previše upadljivih atributa ženstvenosti.
Baš kao u onoj narodnoj 'Uradi na brzinu, kaj se natenane', Emina je uskoro shvatila da je pogrešila.
- Prošlo je tek nekoliko meseci kada sam ukapirala da želim da nastavim školovanje, da hoću da idem na fakultet u Beograd, da ne vidim sebe kao domaćicu. Kako je u Novom Pazaru i dalje na snazi varijanta da je ženi mesto uz muža, odnosno u kući, nije bilo druge nego da okončam bračnu vezu. Zorica Zarić
