Izvor: Blic, 18.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Električnom gitarom putujem kroz vreme
Električnom gitarom putujem kroz vreme
Gitarista Al di Meola (52) oduševio je preksinoć beogradsku publiku u Domu sindikata. Di Meola je na muzičku scenu stupio kao džez fjužn gitarista, da bi tokom godina osvajao i druge žanrove, poput akustičnog latina. Nakon kratkotrajnih studija na Berkliju, 1974. se pridružuje grupi 'Return to Forever' u kojoj je svirao sa Čikom Korijom i Stenlijem Klarkom.
Tek kad se Di Meola pridružio bendu, izbili su na vrh američke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << liste top 40, nakon čega Al započinje solo karijeru. Sarađivao je s Pakom de Lusijom i Džonom Meklaflinom, da bi se tokom devedesetih u potpunosti posvetio akustičnoj vorld muzici. Tek se novim albumom delimično vratio električnoj gitari. Na omotu vašeg CD-a piše 'Povratak Ala Di Meole njegovoj sigurnoj električnoj gitari'. Zašto ste odlučili da se ponovo 'elektrifikujete'?
- To je bila želja mojih fanova. Sve ove godine oni su to tražili, a ja nisam svirao, ali ovog puta stvari su se drugačije poklopile, pa sam pomislio: 'Zašto da ne?' Danas sviram i stare pesme kojih se ljudi sećaju, ali se način na koji ih sviram promenio, a tu su i nove kompozicije. Tu je reč o različitim sredstvima izražavanja. Ja električnom gitarom putujem kroz vreme, vraćam se u prošlost. Ona je izuzetno moćan instrument, moćniji od akustične gitare. Akustična je prosto lepa.
Zašto ste poslednji album nazvali 'Consequence of Chaos' ('Posledice haosa')?
- U toku stvaranja albuma uvek ima mnogo grešaka, pa i haosa. Naravno, ne sve vreme. Posledica takvog jednog procesa, koji ne mora obavezno da bude haotičan, je u ovom slučaju jedna predivna stvar - moj zvuk. Postoji li politička pozadina takvog naslova?
- Naslov ima dvostruko značenje. Posledice haosa na Bliskom Istoku su katastrofalne, zbog Buša. Napravljena je velika greška, haos iz kojeg niko više i ne zna kako da izađe. Izložili smo svet još većoj opasnosti nego ranije, to je početak jedne užasne stvari. To je rat. Ljudi u Srbiji znaju sve o ratovima... Ipak, tu je još uvek umetnost koja može haos da pretvori u nešto lepo - knjigu, film ili muziku. Rođeni ste u Nju Džersiju, u imigrantskom okruženju. Da li je ta činjenica ostavila traga i u vašoj muzici, svirate i vorld muziku?
- Džersi Siti je veoma blizu ostrva Elis, na koje su pristizali svi ti silni emigranti iz Evrope. U slučaju moje familije, oni i nisu morali da idu mnogo daleko, Džersi Siti im je bio tu preko puta zaliva. Naravno, sve to se odrazilo i na moju muziku, ali celu tu priču o vorld muzici bi trebalo uzeti s rezervom. U toj, kao i svakoj drugoj muzici, ima i dobrih i loših stvari. Plašim se da se u poslednje vreme ta muzika prilično razvodnila. Naravno, sve zavisi od toga kako je ljudi sviraju. I ako uključiš gitaru u struju...
- To svakako pomaže. U kakvoj su poziciji klinci koji počinju da slušaju muziku?
- Današnji klinci su u užasnoj zamci loše muzike. Rep je uništio sve što je dobro. Tu ima vrlo malo talenta, a klinci to ipak slušaju. Oni osećaju da ta muzika nekako odražava njihov život koji uopšte nije dobar, pa ni muzika nije dobra. To je šteta. Ali, shvatiće to oni kada dođe vreme.
M. Vukelić
