Izvor: S media, 07.Jun.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džamija sa minaretom i krstom
U golijskom mestu Kazanci, na neobeleženoj granici izmedju Republike Srpske i Crne Gore, odolevaju ostaci neobične džamije sa minaretom od 15 metara u čijem podnožju je, od tesanog kamena sa prednje strane, uzidan krst.
I pored izuzetne istorijske vrednosti, džamija u Kazancima nikad nije bila predmet nekih većih istraživanja pa taj spomenik uglavnom živi u zapisima istoričara i pričama meštana.
Džamiju je sredinom 17. veka izgrdio turski velikodostojnik >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Osman-paša Kazanac, za koga istoričari tvrde da nije bio "silni Turčin" već hrišćanin, od bratstva Papović iz Golije.
Istorijat tog bratstva opisan je u knjizi "Tragom svojih predaka" iz 2000. godine čiji je autor pokojni Vladimir Papović.
Knjiga je nastala na osnovu sećanja starijih meštana tog kraja i priča koje se i danas prenose s kolena na koleno.
Prema predanjima, Papovići su na područje Golije doselili negdje oko 1606. godine.
Njihov predstavnik u tom vremenu bio je knez Pavle Papović, koji je, prema predanju, imao četiri sina.
Najmladji od njih Jakov (negdje se može naći ime Sava), bio je zadužen da čuva jarad. Jednogo dana, ispod planine, Jakova je prevario san, a vuci su mu pojeli svu jagnjad. Pošto nije smeo da se vrati kući, uputio se put Gacka gde su ga presreli Turci janjičari i poveli sa sobom u Carigrad gde su ga prekrstili u Osmana Pašića.
Jakov, medjutim, nikada nije zaboravio svoje poreklo i jednoga dana, kada je za uspehe postignute u borbi kod grada Kazanja mogao da bira gde će da se nastani, izabrao je rodnu Hercegovinu.
Nastanio se za stalno u Kazancima, a svoju kulu je sagradio malo podalje od očeve.
Paša je džamiju sagradio nasred naselja u najlepšm i najplodnijem delu Kazanaca, a u njenom sastavu je bio mekteb, medresa, šadrvan, koank i štale za konje.
Za dušu svoje majke, Osman-paša Kazanac je u rodnom selu sagradio i crkvu, posvećenu Svetom Arhangelu Mihailu, kojeg Papovići slave kao krsnu slavu.
Iako je crkva sagradjena u blizini džamije one se ne mogu "videti". Prema predanju Kazance je napao Bajo Pviljanin i tom prilikom zapalio i srušio džamiju i muslimanske objekte u njenoj okolini.
Džamija nikada obnavljana, a meštaju je smatraju spomenikom jednog vremena.
