Izvor: Blic, 04.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Društvena igra
Društvena igra
Postoji jedan paradoks – savremeni srpski mediji igraju ulogu virtuelnih sudnica, ogromna citalacka publika predstavlja porotu, dok same prave sudnice, cak i kad se bave ‘’najškakljivijim’’ procesima koji dovode u pitanje funkcionisanje države, sve više su neka vrsta simbolicke ‘’ilustrovane politike’’.
Sudeci bar po ‘’kopernikanskom obrtu’’ koji se desio sa televizijskim intervjuom bivšeg Djindjicevog bliskog saradnika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i to dve godine posle ubistva premijera, aktuelna srpska politika je ni manje ni više, nego kaljuga u kojoj glavnu rec vode mracni zaverenici najrazlicitijih fela, združeni u zajednickom poslu prikrivanja istine o svojim zlim delima. Nacija se zabavlja razrešavanjem zamršene kriminalisticko-politicke misterije u kojoj su dokazi snažniji, ukoliko su glasnije izgovoreni. Otuda, sudjenje za ubistvo premijera postaje neuporedivo manje znacajno od ‘’istina’’ i istina koje se ispostavljaju u medijima, raznim intervjuima i saopštenjima, u kojima snagu poslednje reci ima onaj koji poslednji govori.
Ali, kada su mediji u pitanju, ponekad je od onoga šta se u njima saopštava, važnije odgonetnuti tajnu tajminga – zašto neko bira da ‘’otvori dušu svoju’’ baš tada, a ne ranije ili kasnije? To dodaje novi zacin aktuelnoj srpskoj društvenoj igri, u kojoj jedini eho, koji zveci glasi – ‘’nisam se baš mnogo družio sa kriminalcima’’.
Sve u svemu – neko je bacio kesu govana u ventilator. Ako je to nacin da dodjemo do istine – fantasticno! Samo, pitanje je da li cemo znati šta sa tom istinom da radimo. Pošto je u pitanju nova društvena igra, sva je prilika da cemo je ponoviti.
A to ne daje nikakvu šansu ma cijem optimizmu.
