Izvor: Blic, 23.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dress Code
Dress Code
Ideju famoznog ‘’Dress Code’’ promovisale su velike, moćne kompanije - radi se o nekoj vrsti elementarnog bontona u oblačenju na radnom mestu gde zaposleni na posao moraju da dolaze u odelima sa kravatama, a žene moraju da imaju čarape i obuću sa zatvorenim prstima. Preterano kinđurenje, šminkanje, dekoltei i minići, u svakoj firmi koja drži do sebe, strogo su zabranjeni. Lična higijena se podrazumeva - ‘’osam puta po četiri’’ ispod pazuha, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čista kosa i blagi parfem postali su ‘’conditio sine qua non’’ egzistencije u svetu uspešnih. Sekretarica u uspešnoj firmi ne može da izgleda kao fukos sa železnjaka, niti šef podružnice može da gaji godove na sakou ispod pazuha. Sandale na čarape, trenerka ili sokolka, ma koliko da je vruće, moraju biti ostavljeni za neku drugu priliku. Recimo, za plažu. O krnjavcima sa karijesom u ustima da i ne govorimo. Tako firma ostavlja najjači utisak.
Kodeks oblačenja, bez obzira na to da li važi u korporaciji, u religijskoj, nacionalnoj ili nekoj drugoj potkulturnoj grupi jeste instant poruka. Kakvu poruku šalju naši poslanici kad se u Skupštini pojavljuju u kariranim košuljama, bez sakoa i bez kravata, o čemu se radi kada nam udarne vesti na nekim televizijama saopštavaju ljudi u košuljama kratkih rukava, kada profesori u školu dolaze u tenis patikama, a prodavci u radnjama smrde na burad? Kada mesari nose krvave kecelje neoprane još od lanjskog klanja, kada devojčice idu u školu, maltene, u kupaćim kostimima, i kada u Srbiji žena danas gotovo da i ne može da dobije posao ako joj se na zadnjici, tendenciozno, ne ocrtava ‘’mercedes znak’’ u vidu tanga gaćica?
Pa, poruka je da se ovde radi o jednom neverovatnom prostaštvu i nedostatku mere. Ovo društvo je kombinacija primitivizma oličenog u stavu, na primer, da od čestog pranja kosa može da opadne i nekritičkog pomodarstva koje podrazumeva usvajanje svake ludosti sa MTV ili iz modnih žurnala.
