Izvor: Dzungla.org, 17.Maj.2011, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Dosadni“ ljudi žive duže
Stogodišnjaci su osobe predane obavezama, a ne oni koji paze na to šta jedu ili koliko vežbaju, poručuju naučnici.
To što trčite svakog drugog dana i obavezno jedete brokoli i jabuke nema nikakve veze sa tim koliko ćete godina živeti, tvrde američki profesori u studiji koja pobija skoro sva dosadašnja verovanja o dugovečnosti. Ko će biti stogodišnjak a ko ne, zavisi pre svega od ličnih karakteristika i toga da li je osoba savesna ili ne, tvrde profesori Hauard >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << Fridmen i Lesli Martin posle dve decenije istraživanja.
Njihov rad 'Projekat dugovečnosti' pokazuje da su saveti poput 'izbegavajte stres', 'jedite povrće', 'smršajte' i 'budite u braku' uglavnom beskorisni, piše 'Politika'.
Stogodišnjaci su oni koje bi većina ljudi nazvali dosadnim osobama, kažu kroz šalu autori 'Projekta dugovečnosti'.
Istraživanje je pokazalo da su najdugovečnije savesne osobe koje na vreme i uz posvećivanje obavljaju prvo školske, a kasnije i profesionalne i društvene obaveze. Oni su dobro organizovani, vredni i uporni, planiraju i promišljaju, odgovorni su na fakultetu i u kancelariji. Fridmen i Martin u svom istraživanju i knjizi tvrde da duboku starost doživi osoba na koju svako može da se osloni, to je dete sa lepim manirima i odrastao sa navikama univerzitetskog profesora.
Oni ne negiraju da težina, ishrana i život udvoje mogu da utiču na zdravlje, ali isključivo pojedinaca: ne postoji idealna kilaža, a sport, baš kao i brak, nekima odgovara, a nekima ne.
Dvoje autora je počelo da prati ispitanike 1990. godine. Osim toga, nastavili su istraživanje koje bez prekida traje od dvadesetih godina prošlog veka. Još tada su različite generacije naučnika sa univerziteta Stenford senka istoj grupi ljudi kroz njene školske dane, odrastanje, zrelo doba i konačno starost.
Rezultati pokazuju da najdugovečniji ispitanici nipošto nisu bezbrižni i opušteni. Istraživači ne odstupaju od toga da izbegavanje stresa i napora nipošto nije prečica do duboke starosti.
Kada malo bolje razmislite o tome, nastavljaju autori, videćete da su naši rezultati u stvari prilično zdravorazumski: savesna osoba će redovno ići na preglede, neće piti, ni pušiti, pa samim tim neće ni požurivati svoj kraj.
Sa druge strane, odgovoran čovek je predan poslu, u njemu nalazi smisao, što je najvažnije za dužinu nečijeg života.
Na kraju, autori zaključuju da društvo troši ogromne svote novca na lekove koji ne produžavaju ljudski vek. U jednom se ipak slažu sa dosadašnjim saznanjima o tome kako živeti duže - važno je da se povežete sa ljudima iz svoje okoline i nađete svrhu u životu u svojoj zajednici.
'Projekat dugovečnosti' otkriva nekoliko najčešćih zabluda:
Briga je loša po zdravlje.
Udajte se ili se oženite i živećete duže.
Ako samo mislite da će sve ispasti najbolje moguće, to je već dovoljno da smanjite stres.
Vernici žive duže.
(Izvor: Mondo)
.jpg)
