Izvor: Blic, 04.Avg.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dok kuvam, ja sam u transu
Subotnje, vrelo letnje popodne ekipa „Blica" je provela sa najpoznatijim pčelarom u Srbiji Mikijem Đuričićem. Sa legendom „Velikog brata" našli smo se u zvezdarskom kafiću „Dunja" gde Miki već nekoliko meseci kuva. Na plus „trista stepeni" Miki sa keceljom i kutlačom u maloj kuhinjici stvara pravu čaroliju, vrućina mu ne smeta, naprotiv, sa osmehom na licu kaže da uživa u tome.
- Trenutno sam se posvetio kulinarstvu. Kuvanju pristupam kao da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << umetnost. Dok kuvam, ja sam u transu. Volim kada spremim dobru klopu i iznenadim goste. Oni sumnjaju u moje sposobnosti jer ne znaju da znam da kuvam i kada im se dopadne, ja se oduševim - otkriva Miki koji će u ulozi kuvara uživati svaki dan do septembra. Priznaje da mu je život poznatih malo dosadio i da sada uživa u anonimnosti.
- Evo, sad me čeka porudžbina, nadam se da će gosti naručiti neko neverovatno jelo, volim izazove - kaže Miki i dok secka papriku i paradajz i nastavlja priču o tome kako se zaljubio u kulinarstvo.
- Kuvanje me je oduvek interesovalo. Kada sam imao 16 godina, počeo sam da kuvam za druge i ljudi su me često zvali kada su se okupljali na Savi da im pripremim nešto iz lonca - priča Miki koji danas ume da napravi sve, od meksičke do italijanske i južnoameričke hrane. A pored kuvanja Miki ima u planu da napravi novu emisiju i ponovo se vrati na male ekrane.
- Uz pomoć prijatelja, profesora Kuzmanovića, napravio sam dobar scenario za autorsku emisiju - objašnjava Miki dok mu niz obraze liju suze od seckanja luka. „Eto ko kaže da muškarci ne plaču", našalio se on i nastavio:
- Tokom emisije koja bi imala dvadesetak epizoda, ja sam, kao, u potrazi za poslom i radim sve, od taksi vozača, prodavca na pijaci do skupljača sekundarnih sirovina sa braćom Romima. Na kraju svake emisije ja bih, kao, shvatio da taj posao nije za mene - otkriva Miki i dodaje da je još uvek u potrazi za sponzorima i televizijom na kojoj bi se emisija prikazivala.
Takođe, junak „Velikog brata" planira i političku karijeru.
- Nadam se skorijim izborima pošto planiram da osnujem partiju - stranku običnih građana. Ideja mi je da u svakom mestu u Srbiji pronađem po jednog čoveka koji je nezaposlen, koji nema perspektivu, bez obzira na obrazovanje, status, samo je važno da je nezaposlen i da ga stavim na svoju listu. I kada bi se desilo da pređemo cenzus, stranka bi naredne četiri godine bar dvadesetorici tih ljudi obezbedila plate od 130.000 dinara i obavezno da jedemo kolenice u skupštinskoj kafeteriji za 10 dinara - kaže Miki dok stavlja ulje na tiganj i napominje da će glavna parola njegove stranke biti „Budimo realni, očekujmo nemoguće".
- Poenta mog političkog angažovanja jeste da se državi uzmu pare, jer kad može jedan Marijan Rističević iz Saša može i Miki iz Kupinova... Ako sve to uspe, na kraju ćemo se prodati političkoj stranci koja nam da najviše, kao što svi uostalom i rade... pravićemo dilove kao Krkobabići - priča Miki.
Etnokuća u Vojvodini
Mikiju je san oduvek bio da napravi svoj salaš. Od tog sna, kaže, nikada neće odustati.
- Imam ideju da napravim vojvođansku etnokuću i tamo otvorim mali restoran kako bi ljudi uživali u seoskom turizmu. Trenutno tražim finansijere za to pa ko je zainteresovan... To želim da otvorim negde blizu reke, možda na Tamišu - priča Miki. Iako ima mnogobrojne planove, Đuričić kaže da bi sve to, očas posla, moglo da padne u vodu.
- Postoji mogućnost da ništa od ovoga ne uradim. Jednostavno sam takav, znam da sam grešio i svestan sam svojih grešaka. Ali, takav sam kakav sam, šta se tu može - iskren je Miki.
