Izvor: B92, 15.Jul.2013, 17:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dnevna doza - 5 sati šetnje sa kornjačom
Upoznajte jednog posvećenog vlasnika kornjače koji svog ljubimca vodi u šetnju u trajanju od pet sati svakog dana.
Maksimus se kreće brzinom od svega 1,6 km/h, pa vežbanje s njim ume da potraje.
Rob Dejvis je dobio svog ljubimca kada je imao svega nekoliko nedelja i bio je veličine dlana. Međutim, Maksimus sada ima četiri godine i velika je kornjača.
Svake nedelje pojede 33 kilograma salate, što je tri puta veće od njegove težine.
Doduše, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << još je tek na trećini svoje pune veličine i zahteva šetnju i mnogo sunca, kako bi uz dovoljno vitamina D mogao da dostigne svojih očekivanih 120 godina života.
Rob, koji je profesionalni pokeraš, rešio je da ga zadrži do kad god bude u mogućnosti.
Ako dostigne prosečnu starost, Rob će uz Maksimusa za života tri puta prepešačiti planetu.
“On voli da šeta i naravno to mu je veoma važno. Zdravo je i za njega i za mene. Provodimo pet sati u šetnji i za to vreme možemo nekad da pređemo i do osam kilometara.
Povremeno stane, kako bi nešto prezalogajio i nastavi dalje. Ako ne bude pojeo nešto otrovno, velike su šanse da će živeti 120 godina”, kaže Rob.
Rob i njegova supruga Džoana zbog Maksimusa su postali poznate ličnosti u Gortonu (Mančester).
“Tokom ovih godina, morao sam da pošaljem na hiljade fotografija ljudima. Đaci ga vole i zaustavljaju se da ga maze. Verovatno nemaju svi priliku da vide čoveka koji šeta kornjaču”, kaže on.
“Od kako nam je pre nekoliko godina uginula kornjača, supruga i ja trudili smo se da ispunimo sve Maksimusove potrebe. To može biti veoma skupo, ali je naš sin već napustio dom i imamo dvoje unučića koji ga obožavaju. On je vredan toga”.
Kornjača je za protekle četiri godine pojela salatu u vrednosti od osam hiljada evra.
Možda je to razlog zbog kog se Rob nada da će Maksimusa pratiti status zvezde i kad njega ne bude bilo. Naime, ne planira da ga ostavi članovima svoje porodice.
“Kad ja umrem, pred njim će biti još barem dve trećine života. Moja porodica ga voli, ali nema šanse da ga ostavim s njima. Nadam se da će ga prihvatiti neki zoo vrt ili utočište za životinje. Voleo bih da ode negde gde ima dovoljno salate”, kaže on.
