Izvor: Blic, 23.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đavolska vitkost
Đavolska vitkost
U mnogim masovnim ludilima koja su zahvatila savremeni svet, jedno opstaje već decenijama – biti vitak. Ideal vitkosti se od šezdesetih godina prošlog veka, sa pojavom Tvigi (što u prevodu znači grančica) do dana današnjeg, ispostavlja kao ultimativni estetski kriterijum, koji je idealnu ženu sveo na konfekcijski broj 36, a hiljade adolestentkinja diljem zapadnog dela Kugle, doveo pred vrata psihijatrijskih ordinacija – anoreksija neuroza i bulimija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << danas su ono što je nekada za omladince bio karijes na šestici. Horor mršavosti, višestruko reklamiran preko medija masovne komunikacije i dijaboličnih modnih kanala, suštinski se duboko podsmeva ženi kao biološkom biću.
Sa jedne strane - biti suva kao motka predstavlja simboličko ukidanje ženskih atributa – tanke noge, rebarca koja se naziru ispod kože, male grudi, nedostatak zadnjice i panika oko svakog zalogaja – celu savremenu civilizaciju baca u permanentno razmišljanje o telu (ako tu razmišljanja uopšte može biti), što je drugo ime za zamomčivanje. Sa druge strane, ta idealizovana ženska mršavost, kombinovana sa maloletničkim godinama vlasnice, jeste ništa drugo nego neka vrsta i stvarnog i simboličkog pretvaranja žene u devojčicu. Što je ni manje ni više nego njena vlastita antiteza.
Iz ovoga se može zaključiti da je savremena lepa žena (mršava, bez zadnjice i grudi i maloletna) čista civilizacijska sprdnja. Zato je to jedna prava đavolska rabota – ideal lepoga danas, duboko je pederski i pedofilski.
A modu, kao uostalom i sve na ovom svetu, kreiraju muškarci. Zato nisu samo devojčice te koje treba da idu kod psihijatra. Pa, kad bolje razmislim, neka se oni zapitaju šta se to desilo sa njima samima.
