Izvor: Blic, 23.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devojke koje prodaju dušu
Devojke koje prodaju dušu
Roman prvenac Maše Rebić 'Sponzoruša' ('Narodna knjiga') odmah po objavljivanju privukao je pažnju javnosti - a, kako vreme odmiče, privlači je sve više. Iza intrigantnog naslova sledi proza koja realistično govori o sujeti, seksu, kriminalcima, političarima, kokainu, kocki, borbi za moć i svemu što je obeležavalo našu realnost 90-ih. Glavne junakinje su uglavnom Beograđanke od kojih su neke ćerke uglednika akademika, slikara, advokata.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Kako vi definišete pojam sponzoruša?
- To je devojka koja ulazi u vezu s muškarcem koji ima para i koja je zaljubljena u njegove pare i ne zanima je ništa više. Naplaćivanje ljubavi vezuje se i za prostitutke. Izjednačujete li ta dva pojma?
- Ne, postoji razlika. Prostitutka pošteno i transparentno radi svoj posao. Naplati šta ima i ne folira nikoga. A sponzoruše stalno nešto fingiraju i poigravaju se nekakvim moralnim odbranama. Kad već pomenusmo moral, čiji je moral problematičniji?
- Sponzorušin. Prostitutka javno radi to što radi i tu su stvari jasne. Ona se bavi seksom za novac određen broj sati, a sponzoruša je u sponzorskoj zavisnosti 24 sata dnevno i ne prodaje samo svoje telo već i svoje biće.
Ima li autobiografske građe u knjizi?
- Mnogi ljudi kažu: 'Maša je sponzoruša, to je njena biografska knjiga.' Imam užasan problem s tim. Ali odlučila sam da se ne branim jer je onda još gore. Deo knjige se, istina, bazira na istinitim pričama. Slušala sam sve i svašta, gledala poznanice, prijateljice, drugove. Likovi su 50 odsto autentični, 50 odsto izmaštani - i to je to. A otkud ideja da se posvetite toj temi?
- Odrasla sam u svi znamo kakvim devedesetim. Nisu li sponzoruše prisutne i danas, a ne samo u (teškim) devedesetim?
- Jesu, i to veoma. To vrlo unosan posao u Srbiji. U poslednjih 15 godina ta pojava je postala masovna. One isplivaju na površinu u osiromašenim zemljama, u teškim vremenima i uvek se, naravno, kreću u krugovima gde se nalaze pare. Danas je možda još gore nego devedesetih. Preko svih medija šljašte šljokice, a ljudi jedva preživljavaju. I dalje se nude pogrešni uzori - pevačice ili manekenke koje se udaju za ovdašnje li strane bogataše. Lepota plastične hirurgije. Dugotrajno siromaštvo uzima svoj danak. Ali sponzoruše nisu samo siromašne devojke? Pa i u vašem romanu to su mahom devojke iz uglednih porodica, bogatih kuća...
- Možda je čak i više takvih, jer one idu linijom manjeg otpora. Nemaju snage, nemaju srca ni odgovornosti da se bave životom. One uglavnom žive od danas do sutra, nemaju neku viziju svoje budućnosti, ne žive svoj život već život svog sponzora. Zato i piju i drogiraju se i idu u te besomučne kupovine. Možda je indiskretno, ali i vi ste bogato udati?
- Jesam... Kao momak, moj sadašnji muž je prvi put došao po mene običnom 'ladom'. Ali ako krenem o tome, opet ću da upadnem u zamku pravdanja. Ustalom, nisam važna ja kao pojedinac. Tatjana Nježić
