Izvor: Press, 12.Mar.2016, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset znakova da ste empatično – narcisoidna osoba
Čudan naslov, zar ne? Kako empat može biti narcisoidan?
Foto:zenskikutak.rs
To jednostavno ne zvuči moguće. Ali moguće je.
Empat bi po definiciji trebao biti fino “uštiman” i osetljiv za tuđe osećaje i misli, tako da ih doslovno može doživeti iz prve ruke (ili iz druge) i da doslovno može osetiti kako je biti ta druga osoba.
Narcisi >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << s druge strane kao da samo brinu o sebi i vlastitim potrebama i interesima. Stvar je u tome da empat ne mora nužno aktivno osećati empatiju prema drugima.
A narcisoidne osobe mogu osećati šta drugi osećaju na mentalnoj i psihičkom nivou.
Većina nas zamišlja narcisoidne osobe kao antipatične, ekstrovertirane i sobom opsednute osobe.
No, jeste li znali da postoje zapravo dve vrste narcizma: otvoreni narcisi i skriveni?
Otvorene narcisoidne osobe su neosetljive i otvoreno umišljene. S druge strane, skrivene narcisoidne osobe obično su sramežljive, osetljive i introventne.
Međutim, obe vrste dele slične osobine nedostatka brige za druge, opsesivni vlastiti interes, okrivljavanje i kritikovanje, nepoštenje i manipulaciju.
Ovaj članak je napisan u interesu samo-istraživanja i rasta, a ne kao medicinska dijagnoza.
Srećom većina empata je saosjećajna, ali ako sumnjate da možda imate neke granične ili očite osobine, slobodno nastavite čitati.
10 znakova da ste empatična narcisoidna osoba
Većinu svog života sam čvrsto verovala da sam ljubazna, strpljiva, brižna i saosećajna osoba. Ova idealizovana slika o sebi koju sam stvorila samo je prikrivala pravu istinu o tome ko sam: sebi okrenuti ranjeni egomanijak koji nije istinski mogao saosećati s drugima.
Ne brinite, ne ponižavam se – to je istina! I dalje ponekad budem okrenuta sebi, ali sam se zaista popravila od tada.
Smatrajući sebe empatom možemo prevideti neke naše mračne osobine koje leže duboko skrivene unutar nas.
Nažalost, skloni smo pretpostaviti da smo automatski empatične osobe koje zaista mogu razumeti tuđe brige samo zato što smo osetljivi i možemo “osetiti” ono što drugi ljudi osećaju. To apsolutno nije slučaj kod svih. U stvari, verujem kako je narcisoidnost kod empata prisutnija nego što mislimo.
Ne želim ovde demonizirati narcisoidnost. U stvari, narcisoidne osobe mogu biti poput zamaskiranih anđela. Oni su katalizatori promena u životima ljudi: oni potpiruju sve stare rane, ožiljke i mračne elemente u osobi i potiču rast.
Mnoge probuđene narcisoidne osobe (tj. oni koji su postali samosvjesni) također su iskreni u promjeni svojih obrazaca ponašanja.
Ipak, da prikriju svoje kronične osjećaje mržnje prema sebi i nedostojnosti, oni stvaraju idealiziranu sliku o sebi (ovo je trenutak kada identificiranje sebe kao empata dolazi u igru).
Empatični narcisi imaju tendenciju vjerovati kako su žrtva svačijih osjećaja i misli, jer ih osjećaju tako snažno, ali imaju malo istinske nježnosti, razumijevanja ili suosjećanja prema drugima.
Bitna razlika između empatičnih empata i narcisoidnih empata je u tome što empatični empati sebi dopuštaju osećati se ranjivo. S druge strane, narcisoidni empati izbegavaju osećaj ranjivosti i istinsku brigu za druge.
Najčešći simptomi narcisoidnih empata:
Tendencija balansiranja između stava superiornosti nad drugima i osećaja povređenosti
Osećaju kako su posebni i bitno drugačiji od drugih
Intenzivno su uzrujani i uvređeni na bilo kakav znak percipirane (ili realne) kritike
Nemogućnost preuzimanja odgovornosti za svoje postupke i osećaje što ima za rezultat osećaj krivice.
Često su toliko fokusirani na vlastite probleme do te mere da zaboravljaju na druge
Mučeništvo kao način manipulisanja i kontrolisanja drugih ljudi
Osećaj da niko ne može razumeti njihove “jedinstvene” probleme
Uvek se osećaju žrtvom sveta/života/drugih ljudi
Percipiranje drugih ljudi iz krajnosti u krajnost (npr. demoniziraju osobu ili misle da je anđeo)
Nemogućnost razumevanja ili napadan nedostatak interesa za alternativna uverenja i mišljenja drugih ljudi i načina na koji to utiče na njihovo ponašanje
Pre nekoliko dana sam pročitala članak u kojem piše: “Svi empati su saosećajni, ali nisu i svi saosećajni ljudi zaista empati.” Međutim, moje iskustvo mi je pokazalo nešto drugačije. Nemaju svi empati saosećajnost.
Velika je razlika kada tuđe emocije osećate kao vlastite (kao što to empati čine) i kada aktivno razumete i razvijate oprost i prihvatanje drugih (empatija).
