Izvor: B92, 17.Okt.2017, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset čuda prirode koja više ne postoje /FOTO
Neka od njih su zbrisale klimatske promene, a neka - ljudska glupost.
Izvor: rs.sputniknews.com
Jedna od stvari koja šokira ljude kod klimatskih promena, potresa, erupcija vulkana jeste to što ruše utisak kod čoveka da je svet oko njega, makar bio i opasan, bar stabilan i nepromenjiv. Klimatske promene, kao najgora opasnost po život na Zemlji, pa tako i po čoveka, pokazuju da je svet ranjiv čak i na štetno delovanje čoveka.
A da je i inače promenljiv, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << osim geoloških procesa koji se mere u milionima godina, pokazuju primeri iz „Nacionalne geografije“ — 10 prirodnih čuda koja pamtimo, a koja više ne postoje.
Popularna plaža s crnim peskom postoji još samo u sećanju i na snimcima otkad je početkom 20. veka spori tok lave iz vulkana zbrisao i 150 kuća meštana i samu plažu.
Klimatske promene, kao posledica globalnog zagrevanja planete Zemlje, podrazumevaju i otapanje polova i podizanje mora, a to onda znači i potapanje niskih obala. Prošle godine nestalo je pet ostrva iz grupe Solomonskih ostrva. Na kocki su i cele nacije — Maldivi i Tuvalu pre svih.
Lukovi od crvenih stena decenijama su oduševljavali turiste sve dok se pre godinu dana jedan od dva nije srušio.
Opet su na delu klimatske promene. Ono što se do pre samo 20 ili 30 godina smatralo „večnim ledom“, sada se odlama i topi. Ledeni greben Larsen C, smešten uz Antarktičko poluostrvo, danas je površine nešto manje od Hrvatske i sve je manji.
Hiljade godina moru je trebalo da izbuši fascinanti luk u krečnjaku obale Malte, da bi ga to isto more u martu ove godine i srušilo.
Hiljadu godina postojalo je stablo sekvoje kroz koje je prolazila znamenita staza koju su ljudi napravili u 19. veku. Oluju iz januara sekvoja nije izdržala.
Dugi niz godina drvo je bilo definitivni rekorder kao najizolovanije stablo na svetu. Prvo sledeće raslo je oko 400 kilometara dalje. Tajna je bila u tome da je drvo jedino preživelo iz skupine stabala koja su u rubnom području Sahare davno rasla. I dok su se usled širenja Sahare sva ostala osušila, ovo je korenjem doseglo vodu u podzemlju na dubini od 36 metara i tako je preživelo. Sve dok ga 1973. kamionom nije srušio pijani vozač iz Libije.
Ime joj je u prevodu značilo "Prst božji". Urušila se 4. decembra 1988.
Tih stena danas ima osam, a poslednja je, pod udarom mora koje s talasima juriša sve od Antarktika, stradala 2005. godine, i to pred očima turista.
Stena koja podseća na profil ljudskog lica ne postoji od maja 2003.
