Izvor: Press, 28.Jul.2014, 19:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Darkwood Dub, bend mnogobrojnih dimenzija
Hodajući niz kaldrmu Skadarlije razmišljam o duhu starog Beograda čije se prisustvo i dalje oseća. Naravno, ne tako očigledno i svuda, ali ga ima. Pojavi se kad kad i nostalgično nas provede kroz vrtlog prošlosti. Tek toliko da nas podseti koliko ga volimo.
Za Dejana Vučetića Vuču Beograd je sjajan grad i ne smeta mu njegova evolucija.
- Možda je bio zanimljiviji bez ovoliko bilborda i reklama. Dok sam bio dete svi ti svetlosni efekti i motivi za mene su predstavljali futuristički doživaljaj. Naravno, vremenom čovek menja svoje stavove i poglede na svet. I tako, sve što mi je bilo glamurozno dok sam bio klinac, sada mi je odvratno. Iako se Beograd svakodnevno razvija i menja, neki ćoškovi i dalje ostaju isti. Volim ovaj grad, bez obzira na neke njegove nakaradne „ukrase”. Uprkos nemaštini, ljudi su ovde i dalje nasmejani i srdačni, a moguće je i živeti kvalitetno, ali skromno, od rada i sa dosta ljubavi - kaže Vuča.
Muzika, kao i svaka umetnost oplemenjuje, a sam proces kreiranja i izvođenja je nematerijalan. Ostaje samo sećanje i doživaljaj i možda je upravo zbog toga muzika najezoteričnija od svih umetnosti. Ipak, cela ta mašinerija turneja, koncerata, svirki vremenom umori. Ili, ipak ne?
- Starenje je neminovno. Ipak, ima sjajnih bendova na svetskoj sceni koji i dalje traju, žive od svirki i spavaju po autobusima. Sve zavisi od okolnosti i tržišta, a naše je prilično malo. Nekadašnja Jugoslavija brojala je 20 miliona ljudi i tada je jedan bend mogao da napravi ozbiljnu turneju za godinu dana. Sada je situacija drastično drugačija, poslednjih godina stvari se menjaju, ali ipak teško da će biti kao što je bilo osamdesetih kada je i sama muzika bila kvalitetnija - objašnjava Vuča .
Kada je reč o saradnji sa drugim bendovima, „glas Darkvuda” kaže da je izuzetno zadovoljan onom koju je bend napravio sa Biserom Veletanlić. A zadovoljna je i publika.
- Turneju smo završili i ispoštovali sva mesta u Srbiji koja su imala potreban kapacitet, što je podrazumevalo adekvatnu salu. Teško je organizovati takve stvari ovde, dosta smo rizikovali sa manjim mestima, ali na kraju je sve prošlo odlično. Pokušali smo da spojimo našu i Biserinu publiku i mislim da smo u velikoj meri to i uspeli, jer smo po svirkama viđali ljudi različitih generacija – kaže Vuča i dodaje da su posle turneje nastavili svojim putevima.
Darkwood dub je bend koji traje više od 25 godina. Mnogi su sa njima rasli, živeli, voleli, eksperimentisali, metamorfirali. Bacali zajedno kamenje na Sistem, putovali u nedogled, u svim pravcima. Upadali u vrtlog i kolotečinu. Uz bubnjeve Darkvuda.
- Dosta ljudi ima poverenje u to što radimo, ali naravno, nisu svi od početka sa nama. Neki su se razočarali odmah nakon prvog albuma jer su očekivali da i sledeći bude u istom stilu. Iako sa tim razočarenjima neko otpadne, pojavi se čitava generacija nekog novog sveta koja prihvati našu muziku. Mislim da oni koji su kasnije krenuli da slušaju Darkvude imaju veću prednost i slobodu. Lično, nemam predrasude u muzici i volim sve albume mojih omiljenih bendova. Ima stvari koje mi se više ili manje sviđaju, ali naravno to je moj subjektivni doživljaj. Muzika te veže za neki određeni period i nemoguće je biti indiferentan na nešto što si prvi put čuo sa 17 godina. Tako ni ja nikada neću biti ravnodušan na „New order” – objašnjava Vuča.
Mnogi bendovi nisu u koherentnosti s vremenom u kom stvaraju. Darkvudi su, sa druge strane, uvek išli napred.
- Za nas upravo ovaj tok je bio prirodan i očigledno pravi. Nismo se svesno komercijalozovali, jednostavno smo se sve vreme trudili da stvaramo muziku prikladnu našem senzibilitetu. Prvi album je bio mlad, buntovan i avangardan. Neiskreno bi bilo da sa 40 i kusur pokušavamo da imitiramo takvu energiju. Najvažnije je da ugodimo sebi i da nama bude lepo u studiju i na bini. Verujem da i ljudi to prepoznaju i prihvataju.
Njihova muzika je specifična je po tome što svaka pesma predstavlja zasebnu vožnju i poseduje različite dimenzije. Istovremeno, oseća se snažna kohezija između tih elemenata. Stiče se utisak da su i članovi benda tako povezani.
- Posle toliko godina shvatiš da je puno stvari u sferi nesvesne komunikacije, sve manje ima potrebe da pričaš sa kolegama. Mnogo toga se odvija na nekom drugom nivou. U procesu doživljaja pesme bitan je i slušalac, a mi se trudimo da uvek ostavimo dovoljno prostora svačijoj mašti da razvije svoju priču u pravcu koji sam izabere.Trudimo se da postignemo savršeni balans. Teško je reći koliko je to uspešno, jer ja konkertno nikada nisam potpuno zadovoljan, dosta sam kritičan. Potrebno je da prođe neko vreme kako bih objektivnije mogao da gledam na određeni album.
Relativno skoro, po medijima se pisalo da novi album Darkvuda izlazi na jesen. Nažalost, Vuča demantuje ovu vest i kaže da su još uvek u fazi snimanja. Veliki deo posla je završen, ali album neće izaći pre Nove godine.
- Posle nekog vremena opet radimo u bazičnoj postavi, bez Vasila Hadžimanova. Oni koji su čuli deo novog albuma, kažu za njega da je klasičan Darkwood dub. Iako smo se oduvek trudili da „pobegnemo od sebe”, postoji neki trag koji smo ostavili, a i muzički pravci sa kojima je moguće ekspermintisati nisu bezbrrojni. Na ovom albumu se oseća kontemplativna energija u odnosu na dosadšanju karijeru, ali, u isto vreme, osećajuse i elementi koji podsećaju na one od pre 10, 15 godina.
Dobre vibracije, poznata prostranstva i dugo putovanje je nešto što svi možemo da očekujemo od Darkvuda. Sutra ili još kasnije. Tu smo, vidimo se.
