Izvor: Dzungla.org, 22.Feb.2014, 15:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danijela Šegan: I dalje smo na Balkanu
IZ četvrtka u četvrtak, Danijela Šegan u svojoj emisiji „Od A do Š“ na Studiju B sa gostima pretresa našu svakodnevicu. I u svakoj sezoni barem jednu emisiju posveti temi kako se živi u Srbiji. Odgovor koji zna svaki prosečni građanin Srbije – godinama se ne menja, baš kao ni floskule koje nikom ništa ne znače. – Stalno slušamo „Mi moramo, trebalo bi, neophodno je“, a pomaka je malo. Nema novca, posla, perspektive. Malo je reći da me to frustrira. Ali, u situacijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << kada se stvari pokrenu, osećam da ima smisla to što radim. Tako je bilo i na temu pedofilije, koja je dobila i zakon u skupštini ili problem s bolovanjem roditelja dece obolele od raka – kaže Danijela. * Naziv emisije sugeriše da ne postoje tabu teme, a opet, mnogi novinari se žale na (auto)cenzuru. Kakvo je vaše iskustvo? – Autocenzura, kao i cenzura, odraz su duha vremena. Toga je uvek bilo i biće, nekad manje, nekad više. Svoj posao gledam iz perspektive građanina koji želi da u ovoj zemlji bude bolje. Ako nešto nije dobro, o tome treba govoriti, ali bez gorčine i mržnje. Ako polazite od sebe i imate dobre namere, onda nema razloga za autocenzuru, jer znate da ne radite ništa tendenciozno. Cenzura ne zavisi od nas, ali baš zato je važno ne upasti u autocenzuru. * Kako vidite Srbiju za 10 godina? – Trenutno, stvari ne deluju nimalo ružičasto. Naprotiv. Ali, želim da to bude zemlja iz koje mladi ljudi neće odlaziti, u kojoj će biti posla, gde će moći da se živi od svog rada, gde će se bebe rađati i gde će svi biti odgovorni za ono što rade. Nadam se da je to moguće.EMOCIJE SU PROBLEM Uprkos problemima, mnogo je razloga zbog kojih je lepo živeti u Srbiji, smatra Danijela: – Srbija je divna, bogata zemlja, sa dobrim i plemenitim ljudima. Uvek kad negde otputujem, još sam srećna što se vraćam u Srbiju i pomislim kako mnogo toga tu volim. Imamo mnogo potencijala, a takve emocije i topline retko gde ima. S druge strane, to nam je verovatno i problem, jer sve gledamo više sa emotivne umesto sa racionalne strane. * Novinarstvo je postalo „ženska“ profesija, ali su urednici i dalje, mahom, muškarci. Zašto? – Normalno da je ženska profesija kada se radi kao u rudniku za male pare. Žene su odgovornije, upornije i spremne na žrtve. Ali, mi smo još uvek balkansko društvo, gde je dominacija muškaraca u sferama u kojima se odlučuje velika. Kad je novinarstvo u pitanju, morate da poštujete muška pravila da biste bili na vrhu i mislim da mnoge žene svesno odustaju. * Da li je vama funkcija pomoćnika glavnog i odgovornog urednik donela više privilegija ili briga? – Mnogo više malih i velikih briga koje su svakodnevne, sa kojima ležem i ustajem. Privilegija je malo, ali za mene je privilegija što mogu da radim posao koji volim i što sam karijeru gradila korak po korak. Inače, mislim da je za sve potrebno vreme i da se svaki trud isplati. * Šta će se desiti sa Studiom B posle izbora? – Iskreno se nadam da će nastaviti da radi kao i dosad – bez obzira na sve pokušaje da se jedan tako važan gradski brend ugasi i postane kolateralna šteta nekih zakonskih rešenja koja umnogome nisu dobra. * Ako ne bude na budžetu, može li Studio B opstati ovakav kakav je ili će, u trci za rejtingom i oglašivačima, morati da postane komercijalniji? – Imajući u vidu sve nesrećne privatizacije medija u proteklom periodu, bez dosadašnjeg načina finansiranja STB je osuđen na propast. Može da pokuša neko prilagođavanje, ali to neminovno vodi gašenju. U svakom slučaju, ovakvog Studija B, koji je servis građana, koji se bavi komunalnim, socijalnim i kulturnim temama koje su važne za Beograđane, neće biti u rukama privatnika. To ne donosi profit. Pitanje je postoji li, ipak, neki viši interes od profita. STB je kroz vreme uvek imao važnu, čak i istorijsku ulogu. Ugasiti takav brend bilo bi kao ugasiti svetlo Beograđanima i uništiti simbol grada. POLITIČARI SE NE MENjAJU Teme su se malo promenile, ali političari i nisu – Danijelin je utisak o aktuelnoj predizbornoj kampanji. – Sve su to manje-više isti akteri: malo promešani, prekomponovani, stariji. Prva izborna emisija koju sam radila u ovoj kampanji bila je o kulturnoj politici Beograda. Učesnici su pokazali da je i sa šest ljudi u studiju dijalog moguć. Ali, nažalost, ne pričaju svi kao partijski „kulturnjaci“. Dakle, opet je sve isto. OpširnijeVečernje Novosti
