Izvor: Press, 01.Apr.2019, 11:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan šale - beg od teške svakodnevnice
Danas se u svetu obeležava Dan šale - 1. april koji, prema oceni stručnjaka, pomaže ljudima da, pored teške svakodnevnice, na trenutak odahnu i zaborave na probleme
У многим друштвима тај дан служи за забаву и засмејавање пријатеља, уз неизбежно „априлили“, а многа истраживања >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << показала су да је смех добар лек, па се у неким здравственим установама већ користи такозвана „смехотерапија“ која, како тврде и лекари, даје добре резултате. резултате.
Без обзира на разне обичаје поводом Дана шале, психолози и културолози тврде да када се нашалимо на сопствени рачун помажемо себи и другима да лакше пребродимо неку тешку ситуацију.
Једна од карактеристичних првоаприлских шала објављена је далеке 1964. године у „Политици експрес”, у којој је саопштено да легендарни фудбалер Драгослав Шекуларац прелази из Црвене звезде у Партизан, што је тада било незамисливо и на тренутак, док нису схватили шалу, довело је до навијаче. црвено-белих" у очајање.
Најзапаженија у последњих неколико година била је првоаприлска шала новосадског „Радија 021”, којем је тадашњи министар за капиталне инвестиције Велимир Илић „потврдио” да се састао с измишљеним бизнисменом Стивом Богдановићем, са којим је уговорио капиталне инвестиције у Србији.
Па, и министар понекад може да буде сенилан па да заборави с ким се све срео и како се ко зове“, рекао је тада Илић, покушавајући да се оправда јавности.
Због важних политичких дешавања, за прошлогодишњи 1. април највећи број шала које су медији објављивали односио се на статус Косова и Метохије, али и коментаре појединих политичара.
Односи Косова и Србије били су главна тема првоаприлских текстова дневника „Косова сот“, која је објавила да је Србија признала независност те српске покрајине, али уз неизоставни додатак „априлилили“.
Лист „Коха диторе” је, под насловом „Тачи постигао тајни споразум са Јеремићем – не знају се детаљи”, писао о наводном споразуму косовског премијера и министра иностраних послова Србије Вука Јеремића.
Учесталост ироније и шале на рачун политичара, али и између њих, неизбежан је у нашој земљи, што је, према оцени културолога Ратка Божовића, „донекле нормално, јер политичари у реалности сами праве срдњу са собом”.
Он је рекао Тањугу да је смех веома важан и да је његово одсуство знак потонућа воље.
Божовић је подсетио на уврежено мишљење да је „колико се неки народ смеје – показатељ и колико је здрав“.
Психолог Жарко Требјешанин, међутим, сматра да су политичари у Србији преозбиљни и да немају много смисла за шалу, као и да је приметно да се не воле да се шале на свој рачун.
Освршнувши се на обележавање Дана шале, он је оценио да су њихове шале посебно у парламенту грубе, увредљиве и нимало духовите.
Требјешанин је Тањугу указао да је смех важан и напоменуо да су "због светске економске кризе људи забринути и депресивни и да би им неки вид шале донео мало освежења како би одахнули и на трен заборавили проблеме".
Да није само у Србији уобичајено да се „шалимо” на рачун политичара и политичких дешавања показује и чињеница да је Музеј шала у Сан Дијегу објавио у англосаксонској штампи списак 10 најбољих првоаприлских шала, а једна од најсмешнијих, такође, има везе са политиком.
Та шала се односи на амерички државни радио, који је 1992. године најавио новог кандидата Ричарда Никсона за председничке изборе, под мотом „Нисам учио ништа лоше и нећу то поновити“.
Многи медији у свету су током историје обележавања 1. априла објављивали разне необичности, па је тако једна италијанска телевизија објавила да је на Марсу пронађена нафта, уз фото-материјал НАСА, док је један коментатор, својевремено, слушаоцима говорио о рекордном приносу киселих краставчића.
Историја збијања шала 1. априла није сасвим позната, а многи су склони тумачењима да се тај својеврсни „народни празник“ појавио крајем средњег века у Европи, као „Дан свих луда“, који је био општенародно весеље.
Постоје веровања да корени тог „празника” досежу до старог Рима, познатог и по томе што су тамошњи житељи умели да се добро забављају смишљајући различите шале.
Многи мисле да се тај обичај појавио у 16. веку у Француској, око 1564. године, а за онога ко је насамарен имали су обичај да кажу да је добио „априлску рибу” – рибу од папира која му је кришом качена на леђа.
