Izvor: Blic, 26.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da se sve ne pretvori u ništa
Da se sve ne pretvori u ništa
Povodom 11 godina od smrti Milana Mladenovića, vođe čuvenog rok benda 'Ekatarina Velika', u velikoj sali SKC-a 3. novembra u 21 sat održaće se koncert 'EKV tribjut benda' koji je sačinjen od vrhunskih muzičara koji verodostojno prenose Milanova muzička predanja. Ovaj bend je prošle godine na desetogodišnjicu Mladenovićeve smrti svirao pred prepunim SKC-om, a ovoga leta i na 'Birfestu'. Svirka će trajati više od tri sata, a ulaznice po >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ceni od 300 dinara mogu se nabaviti na biletarnici SKC-a.
Možda suštinu života i muzike preminulih članova legendarne grupe najbolje izražavaju stihovi jedne pesme sa albuma 'Samo par godina za nas': 'Rasli smo na ničijoj zemlji, surovo sunce iznad nas. Živimo u tuđoj kući. Ona i on i on i ja. Budim se u zoru, tu je početak, tu je i kraj. Mi smo na granici i nema povratka i snaga otiče kap po kap u nepovrat.'
Milana, svog saborca iz 'Šarla akrobate', saradnika i prijatelja rado se seća Dušan Kojić Koja, frontmen 'Discipline kičme':
- Milan i ja smo prvu zajedničku svirku imali u zimu ‘78. u 'Tesli'. Bila je to grupa 'Izvan vremena', sastavljena od svirača koji su se, inače, svako veče nalazili na Zelenom vencu čekajući poslednje novobeogradske autobuse - priseća se Koja i dodaje - Život 'Šarla' je bio kratak, prepun doživljaja. Sećam se kako mi je na Subotičkom festivalu Milan ispričao da je usred pesme 'Ona se budi' odjednom primetio neku bubu kako gamiže preko vrata gitare ka njegovim prstima i da uopšte nije znao kako da reaguje. Na turneji po Poljskoj smo uživali internacionalni istočnoevropski uspeh. Milana su posle koncerata nosili na leđima. Zatim smo uleteli na džem-sešn Varšavskog džez festivala i potpuno poremetili odnose medu nemačkim, mađarskim i engleskim školovanim džezerima. U nekom mestu jednog jutra smo pokupovali sve iz pekare, obradovali pekara, a ne sećam se šta je posle bilo sa tim pecivom... - priča Koja.
I Zoran Kostić Cane, vođa 'Partibrejkersa', rado evocira uspomene na preminulog druga.
- Milan je voleo da čita. Sećam se posle jedne odlične svirke - haos! U sobi Koja, svi mi, totalno ludilo... A Milan sedi pored stočića i čita. On je bio potpuno svoj i mogao je od svega da se odvoji... Najviše ga je nervirao nedostatak dobrog ukusa, primitivizam. Bio je oličenje pravednika. U vreme novog talasa bilo je mnogo neodgovornih ljudi koji su davali razne izjave. Njega je to ubijalo. Voleo je da sve bude jasno, određeno: to, to, to i to! A ipak je u suštini bio nežan, s onim svojim osmehom... Kad smo svirali 'Rimtutituki' u kamionu, nestalo nam benzina na Trgu Republike, tu se videlo kolika je on zvezda. Stotine klinki su pojurile ka njemu da uzmu autogram, a on je bio u fazonu: 'Ne!' Ja mu kažem: 'Ma daj, Mićko...' On je jedini od svih rokera bio dobar đak... Voleo je silinu, snagu, bio je profi... Na kraju se sve pretvorilo u ništa... Umro je negde na trinaestom spratu nekog novobeogradskog armiranog čudovišta... Imam utisak da se Milan samo okrenuo da se odmori... - dirljivo priča Cane.
- Imam osećaj nekog novog početka. Planiramo da u projekat uključimo i ljude iz drugih bendova: 'Električni orgazam', 'Partibrejkersi'... Prošli smo sportsko-takmičarsku fazu. Više se ne utrkujemo ko će napraviti bolju ploču, odsvirati bolji koncert... Sada sve češće pomažemo jedni drugima s ciljem da napravimo nešto drugačije... - rekao je Milan u jednom od poslednjih intervjua.
Samo tri meseca nakon te izjave, Milan Mladenović je umro. Društvo o kom je pričao i ove godine se okuplja da odsvira nešto u njegovu čast. Simonida Stanković
