Izvor: S media, 09.Nov.2011, 08:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da asteroid uništi mesec šta bi bilo sa zemljom? (VIDEO)
Pola sata posle ponoći po našem vremenu, stena prečnika 400 metara prošla je pored nas na razdaljini od samo 325.000 kilometara. Naučnici tvrde da nema nikave šanse da udari u Zemlju ali ako udari u Mesec posledice bi bile jednako katastrofalne.
Brzinom od 13,5 kilometara u sekundi, džinovski crni asteroid je projurio pored naše planete na rastojanju bližem od udaljenosti Meseca. Astronomi su ranije rekli da je mogućnost sudara sa Zemljom nikakva, ali čak i kada >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bi ovo telo udarilo "samo" u Mesec, Zemlja bi mogla da postane beživotna planeta kojom bi harali olujni vetrovi i talasi visoki preko osam metara.
Oko pola sata posle ponoći po našem vremenu, stena prečnika 400 metara prošla je pored nas na razdaljini od samo 325.000 kilometara, a najvidljivija je bila u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi.
Asteroid nazivan 2005 YU55, koji orbitira oko Sunca, nije nam se toliko približio već 200 godina, a stručnjaci tvrde da ćemo u sledećoj sličnoj situaciji biti 2028.
- Nema nikakve šanse da udari u Zemlju, barem u narednih nekoliko stotina godina - kaže Lans Bener iz Nase.
Pogledajte kako bi izgledao kataklizmični sudar asteroida sa Zemljom:
Ali, kada bi do sudara došlo sa jedinim prirodnim satelitom u našoj orbiti, Mesecom, posledice bi mogle da budu jednako katastrofalne.
Profesor Nil Kamins, sa Univerziteta u Mejnu, napravio je "crnu" analizu, pokušavajući da odgovori na pitanje kako bi Zemlja izgledala ako bi Mesec bio čak i uništen u ovakvom kosmičkom sudaru.
- Pošto bi tada jedini gravitacioni uticaj primala od Sunca, naša planeta bi se oko svoje ose obrtala znatno brže nego sada. Što se brže planeta okreće, jači su i vetrovi, a to možemo videti na primeru Jupitera, na kome vetrovi duvaju brzinom od 160 do 320 kilometara na sat - kaže profesor Kamins.
Komete prvobitni izvor vode na Zemlji
SAD premeravaju Mesec
Zemljani će 2015. gađati asteroid da mu skrenu putanju
Ubrzana rotacija planete dovela bi do skraćivanja dana, pa bi na našoj planeti dan trajao samo osam sati. Biološki časovnici svih živih bića bili bi potpuno nesinhronizovni sa novim dnevnim ciklusima planete...
- Život na planeti koja je slična našoj, ali koja nema Mesec, možda se nikada ne bi ni razvio, ili bi se razvijao užasno sporo, mnogo duže nego što to traje na Zemlji - zaključuje Kamins.
Posle uništenja Meseca, izgubili bismo ciklus plima i oseka, a to bi u određenoj meri izazvalo pomor života u morima i okeanima. Lanac ishrane na Zemlji bi pretrpeo ogromne promene, što bi, naposletku, moralo da ima negativne posledice po ljudsku rasu.
Milan Jeličić, sekretar Astronomskog društva "Ruđer Bošković", kaže da ne postoje računice koliki bi trebalo da bude asteroid koji bi udarom u Mesec pomerio Zemljin satelit iz svoje ose.
- Kada bi se Mesec pomerio iz svoje ose, bilo bi posledica po Zemlju. Ako bi se pomerio dalje nego što je sada, plima i oseka bi bile manje, a ako bi se približio Zemlji bile bi veće - objašnjava Jeličić.
S druge strane, ukoliko bi asteroid, koji je proleteo blizu Zemlje, pao na Mesec, napravio bi novi krater i ne bi izazvao posledice po našu planetu.
- Svi krateri na Mesecu su i nastali padom raznih tela na njegovu površinu. Mesec ima kratere prečnika i po 200 kilometara. Mesečeva mora su i nastajala udarom raznih tela. Nastajala su tako što su probijala koru iz kojih se izlivala lava, pa su tako nastajale ravne površine na koje danas sleću američki sateliti. Međutim, Mesec se ohladio, pa je i njegova kora sada mnogo deblja - kaže Jeličić.
(Blic)
