Izvor: Blic, 07.Jan.2018, 08:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

DANAS SE PONOSI PRAVOSLAVLJEM, A NEKADA... Miloš Biković je bio ATEISTA, a sad otkriva ZBOG ČEGA se vratio VERI

Jedan od naših najuspešnijih glumaca u inostranstvu Miloš Biković za praznični broj "Blica" govori kako najradosniji hrišćanski praznik proslavlja u krugu porodice, ali i šta za njega predstavlja Božić, kao i koliko je tokom prethodne godine pomagao drugima.

U vašoj porodici se poštuju tradicionalne vrednosti. Kako se slavio Božić kada ste bili mali?

- Nisam baš oduvek vaspitavan u tom duhu. Duh ateizma je zahvatio i moju porodicu. Svi su u porodici bili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ateisti kada sam se ja rodio. Verovatno im je trebala kazna Božija kao sto je moje rođenje pa da se vrate veri. Šalu na stranu, postepeno smo svi, u potrazi za korenima, počeli da se vraćamo tradiciji.

Živimo u jednom vrlo turbulentom, tranzitnom periodu kada smo zaboravili mnoge životne i tradicionalne vrednosti. Da li vas to plaši?

- Čini mi se da živimo u takvom vremenu već dugo. Ne bih mogao da kažem da je to nešto novo. Nažalost ili na sreću, spoljni progres (status, novac, socijalno i ekonomsko blagostanje) nikako ne utiču na unutarnji progres ili oboženje. Ali retko ko o tome govori, stoga mi se čini da ljudi često osećaju prazninu ili nepremostivu samoću i lutaju kako bi to osećanje utolili nekim surogatima. Novcem, uspehom, izlascima, kontaktima, alkoholom.

Pošto zbog posla živite u Rusiji, da li vam u vreme praznika nedostaje dom? Često za velike praznike niste kod kuće. Da li se tada osećate usamljeno. Kako tada provodite praznike?

- Trudim se da budem kod kuće. Što sam stariji, sve mi više znači da budem sa svojima.

Postoji nekoliko verovanja kada su Božić i Badnji dan u pitanju. Od toga da se ne valja svađati do toga da bi trebalo da radimo ono što želimo da nam obeleži čitavu godinu. Pridržavate li se vi nekih verovanja?

- Ne volim rečenice koje počinju sa "valja se", to mi zvuči nekako paganski. Takva rečenica u mom tumačenju podrazumeva slepo verovanje u nešto bez razumevanja. Nije čovek sposoban da razume Božije puteve u potpunosti, ali pozvan je da njima ide koristeći svoju pamet isto koliko i srce.

Vaš brat Mihailo je duhovnik i neko ko vam je oslonac u životu. Idete li kod njega da se ispovedate?

- Smatram da ovakva pitanja treba da ostanu deo privatnosti. I to najintimnije. Ispovest je važna, jer čovek tada smogne hrabrosti da izgovori Bogu, a i sebi, a pred svedokom u vidu sveštenika, istine koje ulepšava u svojoj glavi. Tek kad ih izgovori oseti njihovu težinu. I to ne svaki put.

Ako pogledate godinu unazad, kako mi, tako i oni iz kinematografije možemo reći da vam je 2017. bila plodna. Da li postoje neke stvari koje biste voleli da zaboravite kada je u pitanju 2017. godina?

- Ne. Trudim se da pamtim, ali ne i da zlopamtim.

Da li ste u 2017. pomagali ljudima?

- Trudim se da o tome govorim samo ako, kao javna ličnost, stimulišem i druge da pomognu. Ali blago onome koji pomaže.

Kakve su vam želje za 2018. godinu?

- Da moja dela više liče na moju ulepšanu predstavu o sebi.

Zdravo je kajati se

U određenim trenucima svako od nas ima periode kada se kaje zbog nekog postupka ili dela koje smo uradili. Zbog čega se vi kajete?

- Nemate vi štampariju da odštampate spisak koji bih vam ovde napisao odgovarajući na vaše pitanje. Danas je nekako sramota da se čovek kaje. Što povlači pretpostavku da čovek misli za sebe da je savršen. Mislim da je zdravo kajati se. Čak i ako se posle toga greh ponavlja. Makar ostaje ta sramota koju čovek oseća kada se podseća svog greha i ona mu pomaže da se spusti na zemlju.

Nastavak na Blic...