Izvor: Blic, 09.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek
Čovek
Javni jezik u predizbornim kampanjama obično se ugreje do tačke ključanja, a političari se kreću između podilaženja potencijalnim glasačima i opasnih reči sa podignutim tonom, u kojima se nekome preti. Na predizbornom skupu u Loznici, predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić obratio se građanima nesvakidašnjim rečima. U jednom opuštenom, ljudskom tonu, Boris je okupljenim građanima rekao: 'Tražim podršku'. Zvučalo je to kao retki glas razuma >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na našoj političkoj sceni, kao iskrena molba ljudima da shvate da bez njihovog aktivnog učešća, ne može nikome biti bolje. Ovo je bio jedan od najboljih Borisovih govora i predstavlja simboličku promenu kursa na našoj sceni. Zvučalo je to kao da razumni sin, pokušava da dovede u red svoju razvaljenu porodicu. Bio je to glas pomirenja i glas saradnje, ali najzanimljivije od svega je to što je, tražeći podršku, Boris pokazao lice naše politike kakvo odavno nismo videli.
Jer, na našoj političkoj sceni vladaju agresija i netrpeljivost, obećanja o kulama i gradovima, i intimno osećanje mnogih govornika da je sve u njihovim rukama, te da su i inače, a pogotovo u predizbornoj kampanji - oni svemoćni. Umesto pretnji i optužbi, umesto bajkovitih priča o desetinama hiljada novih radnih mesta i marketinških trikova koji treba da nam izmame suze na oči, a kandidate predstave u što emotivnijem svetlu, Borisov govor predstavlja retko osveženje i trač normalnosti. U pozivu 'Tražim podršku' krije se i nešto novo na našoj političkoj sceni - Boris je jedini političar koji je rekao da ne može sam, te da političari nisu svemoćni.
To je bar razlog više da mu birači veruju. Nije čudo što je dobio buran aplauz.
