Izvor: Blic, 18.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cipele
Cipele
Cipele su ponovo postale stvar prestiža, a staklena cipelica savremene Pepeljuge više nije stvar njenog malog elegantnog stopala, nego ima ime i prezime - zove se Manolo Blahnik. Svako, dakle, simbolički, može igrati sopstvenu bajku sa hepiendom - ukoliko ima dovoljno novca da na svoja stopala nazuje skupi par statusnih simbola koji govore ne samo o tome da vlasnica prati trendove, da čita modne žurnale i da je verni sledbenik filozofije i estetike serije ‘’Seks >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i grad’’, već da je rad na vlastitom marketingu nešto što danas savremenoj Pepeljuzi višestruko povećava šanse da pronađe svog princa (koji takođe nosi cipele Manolo Blahnik). Jer, kako ćemo znati da neko nosi cipele sa potpisom, ukoliko nam to sam ne kaže? Otuda toliko izjava javnih ličnosti o ulaganju u sebe, o firmiranoj garderobi i cipelama od sedamsto dolara, reklama o vlastitoj visokoj ceni na tržištu ljudi, na kome se mera lične vrednosti pronalazi u njegovoj moći i spremnosti da potroši na sebe i da to svima javno pokaže. Paradoks sa tom pričom leži upravo u činjenici da hodanje po tako skupim pendžetima predstavlja simboličko gaženje (prezir) prema novcu, a sa druge strane predstavlja (h)odu ekskluzivnosti i nedostižnosti koju tako visoka cena emanira.
Skupe cipele o kojima se govori jesu reklama za vlasnika - pa otkako je sveta i veka ljudi su kačili na sebe simbole svog statusa i svoga bogatstva. Udavačama iz Homolja nije potrebna priča - dovoljno je da svoj miraz okače oko vrata u vidu dukata. Savremenim udavačama, dakle, niko ništa ne veruje na prvi pogled - moraju da skrenu pažnju na svoje cipele. Te cipele su univerzalni simbol, jedinstveni surogat za egzistenciju u kojoj je oplata, pojavnost, ono što čini njenu suštinu.
Zapravo, taj par cipela, na neki način, zbog te opsednutosti, važniji je od njih samih, samo što one to ne shvataju.
