Izvor: Dzungla.org, 07.Okt.2013, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bra – svetska prestonica sira
STIGLA je jesen i na Apeninsko poluostrvo, italijanska „čizma“ sva je u raznolikim jesenjim bojama čudesne lepote. Odlazimo u pohode regionu Pijemont, ali ne u njegovu prestonicu Torino već u region sa gradovima Bra, Asti, Alba, Barolo, Kuneo, gde možete satima da putujete a prate vas neprekidne panorame vinograda. Stižemo u grad koji je 80-ih godina prošlog veka postao sinonim sira, njegovog ukusa, mirisa i oblika, Bra. U provinciji Kuneo, 50 km južno od Torina, danas grad sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << oko 30 hiljada stanovnika, antičkog je porekla, a naselje formirano u vreme Rimljana, u 2. veku p.n.e. sastavni je deo grada Bra. Svega ima u tom gradu: zamkova, crkava, značajnih palata. U njemu je 1702. osnovana „Akademija Bezimenih“, jedinstveno udruženje pisaca, pesnika, ljudi od kulture, zaljubljenika u muziku i vizuelne umetnosti. Ali, ovom prilikom značaj dajemo nečemu što predstavlja uslov našeg zdravlja, a o čemu je počeo da brine Karlo Petrini, tvorac Slow Food-a. To međunarodno udruženje ima za cilj da štiti i širi tradiciju agrokulture i enogastronomije. Nastao je, 1989. godine, kao odgovor na Fast Food, koji u dinamici “modernog” uništava kvalitet hrane, njen ukus i njenu organsku vrednost. Koncept Slow Food-a zastupljen je u 130 zemalja, na svim stranama sveta i jedan od ciljeva jeste da se danas, u vreme krize, pravi hrana koja manje košta a kvalitetnija je, jer velike industrije uništavaju originalnost i autentičnost hrane. Pitoreskni gradić Bra, kako je to osmislio Petrini, postao je prestonica sira sa svih kontinenata, pa se već deveti put (svake druge godine krajem septembra) u njemu održava reprezentativni i veoma cenjeni Sajam sira i proizvoda od mleka. On okuplja proizvođače, velike i male, koji predstavljaju svoje proizvode, promovišu ih posetiocima, i o siru se diskutuje četiri dana na najvišem stručnom nivou. Ovogodišnja manifestacija, pod nazivom Barka Ukusa, posebno se angažovala na sakupljanju i katalogizaciji tradicionalnih proizvoda kojima, iz raznih razloga, preti nestanak.SRBIJA SLOW FOOD Na 3.000 kvadratnih metara u četiri dana prvi put je bila prisutna i Srbija. U okviru „Natura Balkanika“ iz Srbije su stigla dva kačkavalja: pirotski i sa Stare planine. Naš pirotski kačkavalj, tzv. „mešanac“ je polutvrdi sir napravljen od 80% ovčijeg mleka i 20% kravljeg. Poreklo mu je visoko ponišavlje i ne proizvodi se u velikim količinama. Za pirotski sir znalo se još u 18. veku zahvaljujući uzgajivačima stada koji su se selili sa stadom i prerađivali mleko da se ne bi pokvarilo. Posle odlaska Turaka cvetao je uzgoj ovaca i sir se proizvodio u velikim količinama, na tradicionalan način. Vrhunac prozvodnje dostiže se 60-ih godina 20. veka, a potom je došlo do drastičnog smanjenja stočnog fonda i uzgoja ovaca tako da se ova vrsta proizvodnje tradicionalnog sira opasno smanjuje, s prespektivom i da, na žalost, nestane. U Bra su naši sirevi bili veoma zapaženi kada je u pitanju znatiželja posetilaca i to bi mogao da bude izazov za Slow Food u Srbiji da predloži više proizvoda i pokaže mnogo više. Jer, bar kada je o hrani i namirnicama reč Srbija ima šta da pokaže. Afrika je shvatila značaj zdrave hrane i predstavila se sa više vrsta sireva, Kenija je donela neobičan jogurt, svetlo sive boje u kojem se nalazi pepeo od biljke sa jakim dezinfekcionim svojstvima i u redovima se čekalo za degustaciju. Etiopija je ponosno predstavila mleko od kamile, Južna Afrika sireve od svežeg mleka, prisutni su bili i Makedonci sa ovčijim kačkavaljem sa Šar planine, Bosna i Hercegovina sa sirom iz mešine, Hrvatska takođe, a bugarske i rumunske sireve već poznaju uveliko posetioci Sajma sira u Bra. Za sada smo se ipak našli u društvu velikih i malih iz čitavog sveta, na 188 izložbenih stolova duž ulica grada Bra, tipova sira ne zna se broj, dovoljan je podatak da se u velikoj sali sira sa enotekom, na 1200 kvadratnih metara, našla 151 vrsta ili tip sira iz 13 zemalja, a da su na stotinama uličnih štandova bili izloženi sirevi Italije i brojnih zemalja sveta. Na 775 kioska za degustaciju moglo se probati sve što je izloženo i najbolje što se proizvede. Veoma je važno istaći kako je mnogo mladih, koji su se, posle završenih raznih škole, shvativši kolika je nezaposlenost u gradovima, vratili na selo. Italija se time ponosi, jer oni nastavljaju porodičnu tradiciju u proizvodnji i plasman sira na domaćem, ali i svetskom tržištu. U filozofiji Slow Food-a je i da promoviše mlade kao novu ekonomsku snagu. Karlo Petrini podvlači važnost povratka mladih na posede neobrađene ili zapuštene zemlje, koje ima u izobilju, posebno nam govori o istočnoj Evropi, pa i Srbiji i navodi primer zemalja severne Afrike gde se postiže sve veći uspeh i gde se revalorizuje teritorija. Naselje Polenco, kao deo grada Bra, ima istoriju od 2. veka pre Hrista, i mnogi osvajači, ali i graditelji ostavili su trag na njemu. Kada je Torino imao 1.000 stanovnika Polenco je imao 20.000 i predstavljao je najznačajnije selo u Pijemontu. Od 1762. godine do kraja Drugog svetskog rata bio je pod dinastijom Savoja, a od 1835. zahvaljujući kralju Karlu Albertu postaje privatno kraljevsko imanje Savoja. Građevine nekadašnjeg srednjevekovnog sela i zamak izgrađen u gotskom stilu rekonstruisani su i dograđeni i od 1997. godine ova naseobina je pod zaštitom UNESKO. I Banka vina u Polencu predstavlja jedan od njegovoh prepoznatljivih obeležja. Od 2001. godine, zahvaljujući opet ideji Karla Petrinija, postoji ova neobična Banka. U njoj se deponuje i sazreva vino i edukuju se posetioci. To je ogroman prostor, najvećim delom ispod zemlje, i ovde se mogu videti i probati najkvalitetnija italijanska vina. To je ujedno i enološki kulturološki centar koji širi saznanja o vinu, teritoriji, proizvodnji. Mnoga od velikih vina danas ne postoje osim u ovoj Banci jer mnogi proizvođači nisu sačuvali primerke u rezervi. Na jednom mestu posetioci mogu da saznaju sve o proizvodu i teritoriji sa koje potiče.Učešće u Banci funkcionoše tako što se kapital, odnosno vino deponuje na „račun“ Banke, „kamata“ se ne dobija odmah, ali se svakodnevno radi na imidžu tog proizvoda, jer brojni posetioci degustatori (a sve se može degustirati za 5 do 10 evra) stvaraju OpširnijeVečernje Novosti
