Izvor: Blic, 09.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za sve naše snove
U toku je poslednja nedelja gradnje skupocene „Kuće snova" u Rakovici, teške čak pola miliona evra. Na gradilištu su ostala dva para, od kojih će samo jedan u subotu proslavljati veliko useljenje - Saška i Saša; Peđa i Dragana.
Ekipa „Blica" posetila je gradilište dok su parovi fine radove privodili kraju. Ova nedelja rezervisana je za unošenje nameštaja, stavljanje pločica u bazenu, ali i za kampanju koju su parovi vodili svako u svom gradu. Majstori su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dobili priliku da svojim glasačima objasne zašto su baš oni zaslužili novi život, a kampanja se zvanično završava danas u Knez Mihailovoj, gde će majstori po poslednji put lobirati za svoj san.
Kako se bliži kraj, takmičari su sve napetiji, mada kažu da se u vazduhu ne oseća rivalstvo.
- Uopšte ne osećam strah od finala. Mi jedni drugima nismo konkurencija. Sve je nekako preraslo u ogromno uzbuđenje - rekao je Saša, pokušavajući da nam prenese atmosferu koja vlada poslednje nedelje na gradilištu. I Dragana kaže da su ona i Peđa nekako opušteniji pred kraj.
- Pošto smo zbog kampanje bili kod kuće, sada imamo puno energije i mislim da bi mogli da sagradimo još jednu kuću (smeh). Jedva čekamo da se sve završi i nadamo se, ali ne osećamo strepnju - rekla je Dragana.
Inače, iako su ispali pred sam kraj serijala „Kuća snova", Zoran i Divna su u svom rodnom selu Zlot dočekani kao pobednici. Na samom trgu sa suzama u očima i raširenih ruku sačekalo ih je oko dvesta ljudi na čelu sa predsednikom opštine. Bivši majstori, kojima će produkcijska kuća „Advantage"pokriti troškove veštačke oplodnje i koji su pred sam početak gradnje dospeli na listu čekanja za usvajanje deteta, nisu krili suze radosnice.
- Da su nam ponudili da biramo između kuće i šanse da dobijemo dete, bez razmišljanja bismo se odrekli kuće - iskrena je bila Divna.
1. Zbog čega bi vaš vi trebalo da dobijete kuću?
2. Da li mislite da ste, negde grešili?
3. Da li možete da naslutite ko će pobediti?
4. Zašto bi drugi par trebalo da pobedi?
5. A, zašto ne bi trebalo da osvoje kuću vrednu pola miliona?
6. Ko je bio vredniji?
Peđa i Dragana Janićijević
Nismo imali taktiku
1. Peđa: Tokom gradnje smo zaista bili vredni, dali smo sve od sebe. Ja sam imao i neko iskustvo od ranije. Mislim da naših petoro dece koja su veoma talentovana za umetnost, muziku, vredni su i samostalni, zaslužuju prostor u kome će se razvijati. A i Šuško (pas) će da pati za nama (smeh).
Dragana: Malo je teško pričati o sebi, ali čini mi se da smo korektni, tolerantni, humani i da bi te osobine trebalo da pobede. Mnogi kažu zašto ste došli tek sada, posle toliko godina da ispunite svoje snove. Ali, to je bilo nemoguće. Naš san je bio da imamo puno dece i to smo dobili, a sada njima treba da ispunimo snove. Oni od svog rođenja žive u tuđim prostorijama, a mnogi kažu da čovek koji nema svoj prostor nema ni identitet. Mi želimo da rešimo taj problem i da sada omogućimo deci život i nadamo se ispunjenju tog sna.
2.Dragana: Nismo imali taktiku, sve je išlo prirodno i spontano i ako smo nešto uradili pogrešno, povredili nekoga, neka nam oproste, ali mi se ne kajemo ni zbog čega.
3.Dragana: Mislim da imamo šansu da pobedimo, ali nećemo biti nesrećni ako ne pobedimo.
4. Dragana: Zato što su mladi, šarmantni, slatki, bili su vredni, trudili su se i bilo bi divno kada bi svaki mladi par imao šansu za kuću snova, ali to je, nažalost, nemoguće.
5.Dragana: Ne želim da pričam o njihovim manama, oni ne bi trebalo da pobede zato što mi više zaslužujemo kuću.
6.Peđa: Definitivno mogu da kažem da smo mi bili vredniji.
Saška Luković i Saša Petrović
Želimo porodicu
1.Saša: Imamo želju da osnujemo porodicu i da se venčamo. Ovo iskustvo je pokazalo da smo posle četiri godine veze spremni da život provedemo zajedno.
Saška: Na vreme smo mislili na budućnost i imali smo hrabrosti da se upustimo u ovo, iako smo znali da će se prijaviti parovi koji imaju i više dece i teže situacije. Ovo je bila idealna prilika da nešto stvorimo i samostalno se izborimo za sebe. Bili smo vredni, ali to je normalno, jer smo i došli da gradimo. Iako nismo znali ništa o gradnji, trudili smo se da sustignemo radove i ne kasnimo za drugima. Bili smo tolerantni, fer i ostali smo dosledni sebi.
2.Saška: Ne kajemo se ni zbog čega što smo uradili. U životu ne može baš sve da bude lepo, sve što se desi pomogne u tom nekom razvoju. Trudiš se da budeš bolji čovek, a na tom putu se ponekad dese i malo ružnije stvari. Mi se baš nikada ne kajemo.
3. Saša: Uopšte nemam predstavu. Sigurno nećemo biti razočarani ako ne pobedimo jer je i ovo iskustvo na gradilištu neprocenjivo.
4.Saška: Za ova tri meseca nismo uspeli da ih potpuno upoznamo i nekako su mi ostali neodređeni do kraja. Njima u prilog ide to što imaju petoro dece, koja su stvarno preslatka i mislim da ću se obradovati kada vidim izraze lica te dece, ukoliko oni pobede.
5.Saška: Čini mi se da nisu ostali dosledni sebi. Prema nama su se divno poneli, ali sam, sa druge strane, čula neke loše komentare na naš račun. Ali ne smatram da su loši ljudi. Volela bih da ako oni pobede, pobede zbog njihovih kvaliteta, a ne samo zbog petoro dece.
6.Saša: Ne može da se kaže da je neko vredniji. Svi su dali sve od sebe. Možda su neki bili kvalitetniji, neki iskusniji ali svi su uveče mrtvi umorni išli na spavanje.
