Izvor: Dzungla.org, 08.Feb.2013, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bojana Gregorić: Iskrenost vraća plamen
DANAS je doktorka, sutra pljačkaš banke. Danas je spokojna što zna da joj (dok nosi beli mantil) neće umreti nijedan pacijent, a sutra (dok krade novac) lišena straha da će otići u zatvor. Bojana Gregorić (41) stekla je ove „privilegije“ onog trenutka kada je, posle uspešne baletske karijere, glumu izabrala za svoju sudbinu. – Zar nije divno, makar na tren, adrenalin staviti ispred brige o sankcijama. Zar nije divno ulaziti iz jednog lika u drugi i biti deo večite igre i >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << mašte, koja otvara prostor da nikada ne odrastaš – kaže Bojana, odgovarajući zbog čega je hiljadu i jedan put pomislila da je srećna što je glumica. Čari profesije, Zagrepčanka i jedna od najafirmisanijih hrvatskih glumica, nedavno je osetila i u Beogradu. U kostimu baronice Helene Klodovske, Bojana je bila pojačanje ekipe „Na putu za Montevideo“ (u produkciji „Intermedija netvorka“). Na pitanje kako se osećala pod tom „maskom“, budući da joj moda tridesetih godina 20. veka nije mnogo draga, kroz osmeh kaže: – Uglavnom promrzlo, jer je na setu sve vreme bio minus. I dodaje: – No, za sjajnog reditelja Bjelu, za takvu ekipu, priču i ulogu – sve bih ponovila još bezbroj puta. Bila sam oduševljena tolikom improvizacijom u kadru, hrabrošću, smehom i nepredvidivim momentima koji nameću prirodnost kao jedini način igre. To su situacije u kojima vidite da kolege ne odrađuju, već „žive“ kadar. Poželela sam da nikada ne bude gotovo – kaže Bojana, prisećajući se da je prvim delom „Montevidea“ bila oduševljena, a ponudom da u drugom igra – zatečena i Pobradovana. * Ko je koga više savetovao na setu: vi majku i koleginicu (Božidarku Frajt) ili ona vas? – U kadru sam ja bila njena partnerka, a van njega – uglavnom sekretarica, pomoćnica ili potrčko (smeh). Ma, ona je sjajna. S njom nema nadmetanja, jer ste u njenom društvu uvek samo sena. Boža je prvenstveno vrhunski profesionalac i kad se radi – radi se. Sa „starom gardom“ nema „koškanja“. Od njih možete samo da učite. * To što ste vi Gregorić, a ona Frajt, ograđivalo vas je od njene slave? – Nikad nisam imala potrebu da se ograđujem od njene slave, jer bi bilo kakva komparacija bila glupa. Iako sam odrastala uz jednu od najvećih zvezda bivšeg jugoslovenskog prostora, ona je za mene bila prvenstveno brižna i požrtvovna majka, najveća podrška. I kada je trebalo – najgori kritičar, jer jedino tako čovek ispravno uči i napreduje. BEOGRAD 100 NA SAT * DA li ste posetu Beogradu i turistički „zasladili“? – Kako moje dve sestričine žive u Beogradu, nije bilo večeri da nisam izašla. Od restorana, kafana s romskom i narodnom muzikom, pa do mesta urbanih svirki – sve sam posetila. Čini se kao da sam više tulumarila, nego radila (smeh). Za razliku od Zagreba, koji živne u četvrtak, pa se u nedelju svi opet zavuku u kuće, Beograd svakog dana živi 100 na sat. Imam osećaj da, iako i vama nije lako, niste zaboravili da se smejete. A, bez toga ništa nema smisla, zar ne?* Ko je kome veći kritičar, vaš suprug i kolega (Enes Vejzović) vama ili vi njemu? – Uvek smo podrška jedno drugome i divno je kad u strašnom vrtlogu u koji upadnete pred premijeru, vaš partner ima svo razumevanje ovog sveta. Da, divno je kada vam kod kuće jedan sjajni, talentovani frajer savetom reši scensku nedoumicu. * Iako ste se ostvarili kao pozorišna glumica, niste se libili da budete deo sapunica („Dolina sunca“, „Sve će biti dobro“, „Dobre namere“, „Ljubav u zaleđu“…). Da li je bilo onih koji su vam zbog toga prigovarali? – Ne volim snobovsko sagledavanje TV sapunica, jer smatram da svaki posao može dostojanstveno da se odradi. Baš kao što se od svakog sjajnog klasika može napraviti očajna predstava. * Gde je vaša „dolina sunca“? – Na Pelješcu, u jednom malom mestu gde smo kupili kuću. To je moja oaza morskog, seoskog mira. * U čije „sve će biti dobro“ uvek verujete? – U Enesovo. * Imate li uvek, u svemu „dobre namere“? – Trudim se da ih uvek imam. * Mora li „ljubav“ da padne u „zaleđe“? – U zabludi su oni koji misle da će život začet u apsolutnoj ljubavi i poverenju biti lišen trzavica. Apsolutna iskrenost je ono što spasava i vraća plamen. * Koliko imponuje, a koliko obavezuje titula ambasadorke dobre volje? – To je čast koja daje smisao onome što zovemo javna ličnost. Ponekad obeshrabruje kada vidite koliko za tako plemenite ciljeve, koje UNICEF promoviše, treba da kucate na vrata moćnika i molite ih da zaista naprave svet po meri dece. * Kome – vama ili vašem mužu više laska titula jedne od najlepših hrvatskih glumica? – Ako i laska, zapravo je smešna i banalna. Za potrebu uloge važno je da izgledaš dobro ili loše, otrcano ili glamurozno, ali je presudno da u njoj budeš dobar. * Jeste li zadovoljni kako se snalazite u ulozi Raulove i Zoine mame? – Kako koji dan, pretpostavljam kao i sve zaposlene majke. Ima dana kada sve ide glatko, a ima i onih kada bih najrađe vrištala na ulici. No, majčinstvo je jedina, i uloga i odluka, za koju sam sto posto sigurna da je dobra i smislena.
Opširnije na Novosti
