Izvor: Blic, 24.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkansko ludilo
Balkansko ludilo
'Svijetu se ne može ugoditi', ne kaže slučajno narodna poslovica. Da je ona tačna, najsvežiji primer su nacionalne polemike koje se vode po svim ovdašnjim ‘’prestonicama’’ u kojima ovih dana nastupa 'Bijelo dugme'. U svim ‘’prestonicama’’ vode se političke polemike oko toga kakvo je 'Dugme' u stvari i šta ono danas znači. U Sarajevu Bregovića optužuju da je sarađivao sa 'četnicima’’, u Zagrebu su se neki bunili što im 'Dugmići' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pevaju srpsku himnu ‘’Đurđevdan’’. U Beogradu ima onih koji Bregovića optužuju za poseljačivanje ovdašnje kulture. Ipak, najluđa primedba koja se mogla čuti ovih dana jeste ona koja je Bregoviću upućena iz Sarajeva - da je sramota što živi u Beogradu.
Balkansko ludilo nema granice. Zar nije pravo čoveka da izabere gde će i kako da živi pitanje intimnog izbora prve vrste? To je isto kao kada bi se nekom zameralo što nije oženjen, ili što voli crnke, a ne plavuše, ili što je gej, ili što ne jede svinjetinu, ili što je vegetarijanac, ili što ima ženu muslimanku ili Slovenku, što se druži sa crncima, što puši, što pije crno vino i tome slično.
Duhovna provincija odlikuje su upravo tom potrebom da uređuje tuđe živote, da viri ispod poklopaca i da u sopstvenu prosečnost utera sve što talasa. Odlazak bilo kog umetnika iz neke male sredine uvek je praćen ambivalencijom - sa jedne strane stoji divljenje ‘’zbog našeg malog koji se probio u svetu’’, a sa druge mržnja što je napustio toplo gnezdo u kome su svi sa njim bili na ti. U ovom slučaju umešana je politika, pa primedbe dobijaju karakter moralne osude.
Zašto ljudi odlaze iz Sarajeva, ili iz Zagreba, ili iz Beograda, nije pitanje na koje odgovor treba da daju oni koji su otišli. A radi se o tome da takva pitanja uopšte ne treba postavljati. Inače, odgovor se sam nameće.
