Izvor: Blic, 12.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bahanalije
Bahanalije
Da li je Sabor trubača u Guči postao jedna arhiseljačka priredba koja će u svet proneti ‘’pravu istinu’’ o Srbima i njihovoj boljoj strani karaktera, ili je etno-haos, ono što je od Guče ove godine napravilo spektakl evropskih razmera, sa preko 600.000 posetilaca, tema o kojoj će se tek pisati.
Za nas ostaje zanimljiv jedan drugi detalj. Guča je u poslednjih dvadesetak godina bila, u stvari, festival ne samo plehane muzike nego i festival ića >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i pića, festival preterivanja.
Opijanje rakijom i pivom, igranje po stolovima i pomor stočnog fonda Srbije, međutim, sada dobija dionizijske razmere. Galoni popijenog alkohola, prasići i jagnjići, srpska truba koja se daleko čuje - sve to zajedno predstavlja turističku atrakciju prve kategorije. U ovoj našoj Dolini suza, na nekoliko dana sve se zaboravi, bahanalije u Guči postaju katarzična svečanost u kojoj se ljubav prema životnim radostima, uz muziku ‘’Sačma južne Srbije’’, pretvara u rimske saturnalije. Guča, na kraju, postaje medijum za gomilanje, za kolektivno bolje osećanje života danas i ovde jer, kao što se zna, ‘’niko nema što Srbin imade’’.
Uz te jake trube, uz gozbu, alkohol i neopisivu gužvu, svako ima razloga da se oseti bar malo bolje. Da je Guča bila pre sedamnaest godina ovo što je danas, možda bi naša istorija izgledala drugačije. Tamo, na Kosovu polju, bilo je milion ljudi i nije bilo ni muzike, ni hrane, ni alkohola. I evo kako smo prošli.
Zato, neka niko ne osipa drvlje i kamenje po Guči. Inače, uopšte ne vidim zašto bi festival 'Egzit' imao unapred bolji status u srpskoj javnosti i kod teoretičara kulturnih fenomena od ove lumperajke u srcu Srbije?
Sve može biti posmatrano kao mala seoska priredba, uključujući i festival baleta.
Zavisi samo od ugla gledanja.
