Izvor: 011vodič.com, 14.Feb.2015, 22:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bacim se na probleme pa neka oni prevaziđu mene
Ideali, igre života, obrazovanje i ljubav nisu slučajno najzvučnije reči u razgovoru s glumcem Milošem Bikovićem. Kada je reč o idealima, to su vrednosti koje ne pominje da bi se pravio važan, on ih živi. Zaista igra igre života,a obrazovanje mu je i sredstvo i cilj.
Odrastao si u Beogradu i imaš 27 godina, što će reći da si pripadnik generacije koja obitava u nekoj „izmaglici“. Ta „izmaglica“ podrazumeva da možeš da se setiš devedesetih i skidanja patika u školskom >> Pročitaj celu vest na sajtu 011vodič.com << dvorištu, znači i da si „žrtva“ tranzicije društva, a verovatno podrazumeva da ćeš biti u nekim poznim godinama kad ovde stignu (i ako stignu) neka bolja vremena. Šta misliš o svojoj generaciji?
Mislim da će moja generacija tek da iznenadi. Vesti govore da živimo u paklu. A rezultati “moje” generacije govore suprotno. Izgleda da je to neka nesalomiva generacija ljudi koji su koru hleba prihvatili za dovoljno, rad za spas, veru u bolje sutra za jedini mogući izbor i, nadam se, plemenitu ljubav za cilj.
Svedoci smo toga da su tvoji vršnjaci mahom u inostranstvu. Je li to rešenje?
Možda privremeno. Ne možeš biti biljka bez korena, uvenućeš. To je duga i bolna smrt. Spolja sve ok, telo zdravo, nova kola, “gajba”, račun u banci ko JMBG, a ti se gušiš i u suzama “gugluješ” slike Ravanice. Viđao sam takve. Ako se ne vrate oni, vratiće se njihova deca. Kako da postojiš ako ti srce kuca drugačijim ritmom nego okolini? Pa mora da mu bude tesno. Kad stvore sigurnost, ljudi se vraćaju. Možda ne da žive, ali duhom, mišlju i svojom ličnom zadužbinom. Koliko god tamo bilo udobno ili “normalno” i uređeno, ovde, ova nakriva taraba, poluspaljena crkva i grumen od krvi plodne zemlje, samo oni slušaju naš uzdah jer su ga oni i formirali.
Šta nedostaje ovdašnjoj omladini? Hrabrost, kvalitet, volja..?
Ništa nam ne nedostaje. Nedostaje nam bejzbol palica da razbijemo televizor preko kog nam sugerišu da smo degeneričan narod. I nedostaje nam dobra polica za knjige. Dakle palica i polica. Sve ostalo je ok. Videćete.
Život podrazumeva i teške trenutke. Kako ih prevazilaziš?
Bacim se na njih. Pa nek oni prevaziđu mene. Da nema teških trenutaka, ljudi bi bili neka kilava masa. Gvožđe se kuje na vatri, ne na povetarcu. Ovo se odnosi na moju generaciju, koja je videla krize i bombardovanja i ratove. Oko dvadeset miliona ljudi na ovim prostorima, a izjednačeni sa SAD po broju medalja u košarci. Njih ima više od 200 miliona. A da ne pominjem količinu novca koji ulažu u košarku. To je “iskovan” narod. Tako je i u ostalim sportovima, nauci, matematici… Jedino s parama ne umemo. To je paradoks, narod koji ima prvake na skoro svim takmičenjima u matematici već godinama ne može da nauči jednačinu da ako računaš da je tvoj sitan interes veći od opšteg dobra samo si jedna nula, i to pomalo smrdljiva.
Devojčice misle da dečake zanimaju one, sport, automobili i novac. Šta prema tvom mišljenju spada u muški mikrosvet?
Ideali, žene i igra. Žena kod muškarca prepoznaje ideale i to je privlači – karakter koji je veran tim idealima. Međutim, samo žena i ništa kao žena ne može da inspiriše muškarca na ideal. Ostaje igra. Prava žena zna da se igra ili barem da pusti muškarca da se igra, da mu ne uskraćuje slobodu. Ovde mislim na te efemerne stvari kao što su fudbal, kola, satovi, boks itd.
Asistent si na FDU. Kako studenti reaguju na tebe?
Voleo bih da je moj utisak tačan. Prihvataju me kao starijeg brata koji je za kratko vreme video dovoljno da ima šta da im kaže. Studiranje je kuća, a profesija je ulica. Treba decu pripremiti za ulicu. Tamo ima svačega, često je hladno, ima lopova i prevaranata. Studije su između ostalog i priprema za tamnu stranu “Dobričinog prstena”.
Smatraš li da je priča o lošem stanju u kulturnom životu svakodnevice postala opšte mesto?
Naravno da jeste. Kulturna politika ne postoji ili nije dovoljno jaka i definisana. Ne može to da reši jedan čovek ili institucija. To je usmeravanje misli i osećanja naroda i za to nam je potreban pedesetogodišnji ili stogodišnji plan. S druge strane, svako ko traži kulturu danas može da nađe dovoljno sadržaja za ceo život. Problem je što plebs ne zna šta da traži, šta je kultura, a šta šund, rekao je Biković za Gentleman
The post Bacim se na probleme pa neka oni prevaziđu mene appeared first on 011VODIC.COM.
.jpg)
