Izvor: Press, 20.Jun.2017, 13:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BRANIO BEOGRAD: Ovaj mladić bio je prva žrtva Prvog svetskog rata
Uprkos uvreženom mišljenju da je Veliki rat počeo u Sarajevu, prvi meci su zapravo ispaljeni u Beogradu, u noći između 28. i 29. jula 1914. godine. Tu su i pale prve žrtve. Istorija je zapamtila ime šesnaestogodišnjeg dečaka iz Beograda koga je u toj sudbonosnoj noći jedan metak u Savamali zauvek zaustavio.
Foto:dnevno.rs
Zbog neobičnog i surovog >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << načina na koji je Austrougarska objavila rat Srbiji mnogi u prvi mah nisu poverovali da je na pomolu sukob. Ipak, već noć između 28. i 29. jula razvejala je sve iluzije i nade onih koji su mislili da se rat može izbeći.
Austrougarska vojska počela je da bombarduje Beograd. Sava i Dunav bili su 1914. državna granica, a Beograd je bio karaula. Prvi meci u Velikom ratu zato su ispaljeni upravo tu, u današnjoj Savamali, na mestu koje i danas postoji. Napad je trajao narednih šest dana i noći.
Plan odbrane nije postojao, vojska se uglavnom povukla na jug i Beograd je ostao potpuno nebranjen. Postojali su čak i predlozi da se grad preda, ali Beograđani to nisu dozvolili! Od zatečenih snaga napravljena je kakva-takva odbrana.
Prvi udar na obali Save primili su vojni odredi sastavljeni od žandara, carinika, običnih Beograđana, čak i dece. Jedan od njih bio je i Dušan I. Đonović, šesnaestogodišnji učenik drugog razreda Kraljevske trgovačke akademije koji se s puškom u ruci pridružio četnicima vojvode Jovana Babunskog - prva srpska žrtva u Prvom svetskom ratu.
Dušan je stradao u puškaranju nastalom nakon što su prestonički branioci srušili železnički most preko Save, jedinu vezu Beograda i Zemuna. Sa druge strane, poginio je Mađar Ištvan Balohi, koji je bio u čamcu sa kog je pokušan desant na srpsku prestonicu.
Te noći, posle njih, nastradalo je još oko 1000 vojnika i civila. U naredne četiri godine, širom Evrope, poginulo je još 37 miliona, u sukobu tako krvavom i strašnom da ga je zasenio samo Drugi svetski rat.
Dušan I. Đonović nije bio ni heroj ni slavna ličnost. Istorija nije zabeležila njegov opis, pa danas ni ne znamo kako je izgledao. Ipak, njegovo ime je ostalo, a ima i onih koji ga se sećaju.
Povodom obeležavanja devet decenija od početka Prvog svetskog rata, 2004. godine, mladom dobrovoljcu je postavljena spomen-ploča u Prvoj ekonomskoj školi u Beogradu.
Posle Dušana, Srbija je izgubila preko 1.200.000 vojnika i civila ili skoro trećinu stanovništva – čitavu jednu generaciju čiji nestanak nikada nije uspela da nadoknadi.
.jpg)
