Izvor: Blic, 29.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aplauz od dvadeset minuta
Aplauz od dvadeset minuta
Četvorica ljudi, pod grotesknim maskama i sa starinskim lampama istumarali su na malu scenu 'Kolarca'. Sva mesta u publici su puna, sedi se i na stepenicama, ali vlada potpuni tajac. A onda prvi tonovi. Beograd je tako, prvi put posle 30 godina koliko postoje, preksinoć sreo 'Rezidentse'. Neobične udaraljke sa svetlima, nešto između ksilofona i elektronskih bubnjeva, bas, briljantnu režuću gitaru i klavijature upotpunili su kabaretski rapavi glas >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pevača, ali i, na iznenadjenje fanova, više nego dobar ženski vokal. Da bi sve zaličilo pre na eksperimentalni teatar, a ne samo na konvencionalnu svirku, priključen je i demonski plesač.
Već sat pre svirke, dok se publika polako pribirala, u 'Kolarac' su došli Nebojša Pajkić i Isidora Bjelica, kojima se malo zatim priključio i Uroš Đurić. Iza jednog darkerskog para, u parter je zamakao i Gorčin Stojanović. U tamnom odelu, sa kravatom, došao je Džoni Racković sa atraktivnom plavušom kraj sebe. Vanja Ejdus i njen prijatelj smestili su se na galeriju. Na iznenađenje fanova, pristigao je i Dejan Cukić, inače autor knjige o jednom drugom eksperimentatoru, Frenku Zapi.
Strip crtač Saša Rakezić, alias Aleksandar Zograf, podičio nam se neposredno pred nastup tajanstvenih Amerikanaca da je prisustvovao i tonskoj probi.
- Proba je bila, naravno, bez maski - nije propustio da pomene Rakezić. Svaku dalju priču o identitetu muzičara, čovek koji je prvi kod nas javno rekao 'Rezidentsi' sakrio je iza 'monalizinog osmeha'.
Da li su to isti ljudi koji su snimili 'Meet The Residents' ili 'The Third Reich’N Roll' nije toliko važno koliko nabijena atmosfera koju su ostavili posle, otprilike, sat i po žanrovski neutvrdive muzike.
Tematski malo izlizana (napad na institucije tipa brak ili vojska), ali u širokom rasponu emocija od do ruba parodije napumpanog očaja do veselog užasa i insistiranju na svesnoj infantilnosti, pesme ne duže od tri minuta izazvale su provalu ovacija, dovodeći pevača, 'ostavljenog' samog pod svetlima, u nedoumicu kako da okonča dvadesetominutni aplauz koji ne daje znake da jenjava. Da se jednostavno okrene i ode? Ne, na postkataklizmički aranžiranoj sceni otpevao je refren o demonima što plešu sami i zatim, sam, otplesao u bekstejdž.
Od tvrdokornih fanova posle svirke mogle su se čuti dve ključne stvari: da ih je svakako trebalo čuti uživo, ali i da 'Rezidentsi' ipak nisu mnogo pomerali granice očekivanog u poslednje dve decenije. M. G. Jovandić
