Izvor: Dzungla.org, 10.Nov.2011, 22:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aparat kuca umesto srca
U Srbiji se godišnje ugradi oko 3.000 pejsmejkera. Pejsmejker će se uskoro sastojati od kapsule od dva centimetra. O ovoj temi govori profesor dr Goran Milašinović, načelnik Pejsmejker centra u KCS.
U SRBIJI se godišnje ugradi oko 3.000 pejsmejkera, što je gotovo šest puta više nego pre deset godina. Ono što je dobro je što za ugradnju pejsmejkera više ne postoje liste čekanja, pa se bolesnici kojima je ovo lečenje neophodno, operišu u roku od sedam dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << od postavljanja dijagnoze.
Broj onih koji umru od kardiovaskularnih bolesti se ne smanjuje, a broj pacijenata kojima je potrebna ugradnja pejsmejkera se povećava iz godine u godinu. Razlozi su, prema rečima profesora dr Gorana Milašinovića, načelnika Pejsmejker centra u Kliničkom centru Srbije, starenje populacije, povećanje broja bolesti, ali su i lekari obučeniji da na vreme prepoznaju rizik od iznenadne srčane smrti.
- Zabrinjavajuće je što sve više ima infarkta kod ljudi u pedesetim godinama, kojima je neophodna ugradnja defibrilatora, čime se sprečava iznenadna srčana smrt - kaže prof. Milašinović.- Ugradnja ovih aparata predstavlja drugi vid lečenja aritmija:kateterom se ulazi u srce i spaljuje mesto gde se aritmija nalazi. Po broju ugradnji kateter ablacije nalazimo se na poslednjem mestu u regionu, i imamo svega tri centra koja to rade u Srbiji. Zbog toga, za ovu operaciju postoje liste čekanja.
Pejsmejker nema alternativu za prevenciju srčane smrti. Nijedan lek ili terapija ne mogu da zamene ono što pejsmejker uradi za srce. Da nema ovog moćnog malog kompjutera, pacijenti kojih je najviše u populaciji od sedamdeset godina, doživeli bi srčanu smrt. U Srbiji se pejsmejkeri ugrađuju u 18 centara. Ako u jednom zdravstvenom centru nema aparata, pacijenti se upućuju u najbliži gde im se pejsmejker ugrađuje bez čekanja.
TRI GRUPE PEJSMEJKERA Postoje tri grupe pejsmejkera: najviše se ugrađuju pejsmejkeri za usporen srčani rad, kojih, prema rečima dr Milašinovića, u svim centrima uvek ima dovoljno: - Drugi su defibrilatori za prevenciju iznenadne srčane smrti i za njih postoje liste čekanja, jer ih ne nabavljamo dovoljno, dok su treći aparati za lečenje srčanih slabosti, koji se ugrađuju kod pacijenata kojima ne može da se uradi transplantacija srca.
- Pacijent kome je ugrađen pejsmejker plaća samo participaciju od pet odsto od cene aparata, što u zavisnosti od toga koji se pejsmejker ugrađuje, iznosi najviše 20.000 dinara - objašnjava profesor Milašinović, član borda Evropskog udruženja srčane aritmije, i osnivač Istočne inicijative, čiji je cilj da se uspostavi veći standard u lečenju aritmija i prevenciji iznenadne srčane smrti. - Plaćanja su oslobođene određene kategorije, dijabetičari, stariji od 65 godina...
Na Zapadu se, prema rečima našeg sagovornika, veoma vodi računa o prevenciji, jer je većinu kardiovaskularnih bolesti moguće sprečiti:
- Svaki čovek ima dve mogućnosti kada je u pitanju rizik od kardiovaskularne bolesti: ako neko ima dobre gene, onda prevencija nema veliku ulogu, dovoljno je da se malo pazi na holesterol, ko puši da smanji broj cigareta, povremeno vežba. Ali, ako imate veoma loš gen, onda moraju da se preduzmu sve mere kako se taj loš gen ne bi aktivirao, dakle, da ne pušite, da svakodnevno vežbate, da vodite računa o ishrani, da se čuvate stresa, da kontrolišete pritisak.
Jer, svako ko dobije takozvani mali infarkt ima manje šanse da mu se dogodi inenadna srčana smrt. Kod onih koji su preživeli veliki infarkt, ožiljak koji je ostao na srcu postaje izvor aritmija, pa oni imaju veliki rizik od iznenadne srčane smrti. Ako je funkcija srca neke osobe pala ispod 35 odsto, a normalno je 65 odsto, onda ona ima osam puta veću šansu da umre nego čovek kome je srce očuvano.
- Glavni parametar koji određuje rizik od kardiovaskularnih bolesti je odnos dobrog i lošeg holesterola: dobar gen znači visok nivo dobrog holesterola, loš gen je kad postoji visok nivo lošeg holesterola, a nizak nivo dobrog holesterola - pojašnjava dr Milašinović.
Našim pacijentima se ugrađuju pejsmejkeri proizvedeni pre pet godina, što je praksa i u nekim drugim zemljama Evrope, dok se u razvijenijim zemljama ugrađuju aparati koji su tek izašli sa fabričke trake. Razlika je, prema rečima dr Milašinovića, samo u ceni, ne i u kvalitetu.
Pejsmejkeri će se u skoroj budućnosti sastojati od jedne kapsule veličine dva centimetra, koja će se ugrađivati direktno u srce. Neće postojati kateteri, a lekar će radiotalasima da „uči“ pejsmejker u srcu kako da se ponaša u odnosu na zahteve svakog pacijenta.
- U nešto daljoj budućnosti kapsule će zameniti matične ćelije. One će se ugraditi u srce od kojih će se prirodno izgraditi zdrave ćelije, pa ćemo tako imati biološki pejsmejker. Prvi testovi ugradnje matičnih ćelija u srce rađeni su uspešno na životinjama, dok je u okviru studije na ljudima utvrđeno da se stem ćelije na razvijaju uvek u željenom pravcu, već ponekad nekontrolisano formiraju tumor, tako da nas čeka još usavršavanja - priča dr Milašinović.
Pacijenti koji imaju ugrađen pejsmejker nemaju ograničenja u životu, mogu slobodno da koriste mobilni i mikrotalasnu, da prolaze bezbedno ispod dalekovoda, da koriste sve mašine na zubarskoj stolici, da prolaze kroz aparate protiv krađe u radnjama i aerodromske skenere. Jedino ograničenje je što ne mogu na magnetnu rezonancu.
Život pacijenta sa pejsmejkerom je komforan, potpuno isti kao i pre operacije. Ako se neko bavio sportom i dalje može da trenira. Ima pacijenata koji su posle ugranje pejsmejkera trčali maraton.
BATERIJA Pejsmejkeri se sastoje od generatora pulsa, u kome se nalazi baterija sa energijom, i elektrode koja vodi od aparata u srce, da bi se stimulisao rad. Aparat se ugrađuje ispod kože, veličine je ručnog časovnika i težak je 20 grama, dok defibrilatori teže 70 grama.
(Izvor: Novosti)
