Izvor: Dzungla.org, 19.Nov.2013, 17:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Alkoholizam – ozbiljno oboljenje, a ne loša navika

Zbog masovne raširenosti i posledica do kojih dovodi, alkoholizam je pojava koju treba posmatrati kao i svaku drugu bolest. Alkoholizam predstavlja globalni problem, a s obzirom na to da se na alkohol često gleda kao na sredstvo opuštanja i relaksacije, u svesti ljudi ne postoji jasna granica o preterivanju, pogotovo ne u svesti mladih, koji najčešće posežu za čašicom kako bi se bolje osećali u društvu i/ili potvrdili pripadnost izabranoj grupi. Da li je alkoholizam bolest >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << ili samo loša navika i koliko ljudi u našoj zemlji ima ovu vrstu problema, objašnjava dr Aleksandar Vujošević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti. – Iako predstavlja neinfektivnu epidemiju ovoga veka, alkoholizam je zanemaren kao problem. Kod nas je alkohol i dalje najrasprostranjenija psihoaktivna supstanca, ali u društvu, nažalost, i dalje postoji visok stepen tolerancije, bez obzira na to što se zna koliko je štetan za psihofizičko zdravlje. Po oboljevanju i smrtnosti alkoholizam se nalazi na trećem mestu, odmah iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja. S obzirom na to da je reč o ozbiljnoj bolesti, na alkoholizam se ne može gledati samo kao na lošu naviku. Gde se alkohol najviše konzumira? – Najveći stepen konzumiranja alkohola po glavi stanovnika zapravo je u Evropi. Na planetarnom nivou, problem sa alkoholizmom ima između 10 do 15 procenata punoletnog stanovništva. U Evropi, najvećem potrošaču alkohola, Srbija se nalazi na četvrtom mestu po potrošnji sa prosekom od 11 litara čistog alkohola po glavi stanovnika. Da bi se razumelo koliko je to mnogo alkohola, dovoljno je izneti podatak da je na svetskom nivou prosek potrošnje šest litara! Međutim, uprkos svim pokazateljima o ozbiljnosti problema vezanih za alkoholizam i posledicama do kojih dovodi, ovo je i dalje bolest sa najnižom stopom lečenja u odnosu na sva druga mentalna oboljenja. Istraživanja pokazuju da se u Evropi, od ukupnog broja zavisnika od alkohola leči tek osam procenata, bez obzira na to što se zna da čak 70 odsto stanovništva konzumira alkohol uz povremena opijanja, koja su dobro poznat put ka tome da se na kraju završi u alkoholizmu. Kakve su posledice ovog oboljenja? – Kao jedna od najčešćih mentalnih bolesti, uzrokuje brojna fizička i psihička oštećenja, ali i poremećaj ekonomskog i profesionalnog statusa. U organskom smislu dovodi do upalnih promena sistema za varenje, oštećenja pankreasa koje za posledicu ima pojavu dijabetesa. Nužna posledica je i oštećenje srčanog mišića i sveukupno krvnih sudova, oštećenje mozga i nervnog sistema poznatog kao alkoholna polineuropatija. Takođe, u paleti organskih poremećaja uslovljenih preteranim unošenjem alkohola nezaobilazne su i kožne promene. Kroz kakve sve faze prolazi alkoholičar kada je reč o psihičkim poremećajima? – Pri unosu većih količina alkohola prolazi faze od lakšeg do teškog stepena pijanstva. Takvo stanje manifestuje se neuobičajeno izraženom pričljivošću, otežanim hodom i gubitkom ravnoteže tokom hodanja, oslabljenim refleksima, a ponekad i agresivnošću. Nezaobilazni su i psihički poremećaji ispoljeni kroz apstinencijalni sindrom, delirium tremens, patološku ljubomoru, alkoholnu amneziju, alkoholnu epilepsiju, a na kraju može da dođe i do moždanog udara. Apstinencijalna kriza nastaje kao posledica suzdržavanja od konzumiranja alkohola. Zapravo, ukoliko dođe do naglog prekida konzumacije, nastaju prilično drastične manifestacije. Praćene su jutarnjim mučninama, drhtanjem, znojenjem, glavoboljom. Ukoliko se stanje ne prepozna i blagovremeno ne potraži pomoć lekara, pacijent može da uđe u delirijum tremens, doživi epileptični napad i dobije zapaljenje pluća. Delirijum tremens se prepoznaje po tome što celo telo obuzima tremor, odnosno podrhtavanje. Ovom stanju prethodi malaksalost, pojačano znojenje, povišeni pritisak, psihička napetost, neraspoloženost i nesanica. Osoba deluje uplašeno i zbunjeno, a može da ispolji i agresivnost prema okolini. Takvo ponašanje naročito dolazi do izražaja kada počne tremor praćen vidnim i slušnim halucinacijama koje su zastrašujuće. Ukoliko se blagovremeno ne zbrine u bolnicu, osoba zavisna od alkohola može da doživi i teške komplikacije, a može doći i do prestanka srčanog rada. MLADI I ALKOHOL Istraživanja pokazuju i da najveći procenat mladih u Srbiji proba bar jednu čašicu žestokog pića sa 14 ili više godina. Međutim, čak 43,3 odsto prvo pivo popilo je sa 13 godina. Vino je u istom uzrastu prvi put popilo 41,2 procenta, a žestoka pića 14,1 odsto šesnaestogodišnjaka. Mesto gde se prvi susret sa alkoholom odigrava u 31,8 odsto su diskoteke, a u 18,1 odsto su kafane i kafići. Međutim, zanimljivo je da je kod kuće to učinilo blizu 20 odsto mladih, a u tuđoj kući u gostima, skoro 12,5 procenata. Sa druge strane, procenat mladih koji nisu konzumirali alkohol značajno je veći u Vojvodini i iznosi čak 76,1 odsto. Inače, rizično konzumiranje alkohola se definiše kao dnevni unos čistog alkohola veći od 0,2 litra vina ili 0,4 litra piva za žene, a za muškarce više od 0,4 litra vina ili 0,8 piva. Visok nivo dnevnog konzumiranja je onaj veći od 0,4 litra vina ili 0,8 litra piva za žene, a za muškarce ukoliko premašuje 0,6 litara vina ili 1,2 litra piva. OpširnijeVečernje Novosti

Nastavak na Dzungla.org...