Izvor: Press, 20.Maj.2013, 13:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksej Balabanov - antiestablišment roker ruskog filma
Mnogi njegovi filmovi metaforične su crne komedije o mraku i beznađu poslednjih dana komunizma i sovjetskog društva, praćene ruskim rok pesmama.
Njegova prva dva filma "Srećni dani" i "Zamak" rađeni su prema delima Semjuela Beketa i Franca Kafke, a u nihilističkom opusu Balabanova svoje mesto su našli i Nikolaj Gogolj, Fjodor Dostojevski i Mihail Bulgakov.
Proslavljeni reditelj bio je gost ovogodišnjeg "Kustendorfa" gde je, posle Monike Beluči i Odri Totu >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << izazivao najviše pažnje novinara na festivalu u Drvengradu gde je održao radionicu posle projekcije svog poslednjeg filma "I ja, takođe" i nasmejao okupljene pričom o svojim počecima kada se bavio kriminalom rekavši da u filmu "I ja, takođe" nema nijednog glumca, već su sve kriminalci. Na pitanje kako je došao do njih, ruski buntovnik je odgovorio: "Sve su to moji prijatelji".
U filmu "I ja, takođe", Balabanov igra sebe - reditelja koji želi sreću, ali je svestan da je neće dostignuti.
"Moji filmovi su uvek, naravno o meni", tvrdio je on više puta. Njegovi filmovi zaista i imaju zajedničku temu austajdera koji ulazi u nepoznatu i često neprijateljski nastrojenu okolinu.
Kao čovek rođen u provinciji, Sverdlovsku, Balabanov je bio odlučan da osvoji Moskvu i Sankt Peterburg a istovremeno ostane van filmske elite. Zajedno sa Sergejem Seljanovim i Viktorom Sergejevim osnovao je 1994. nezavisnu filmsku kući CTB.
Pošto je završio jezike, u sovjetskoj vojsci radio je kao prevodilac, putovao je do Afrike i Bliskog istoka. Uz pomoć oca, montažera, postao je asistent reditelja u filmskom studiju Sverdlovsk da bi se potom preselio u Sankt Peterburg koji je često opisivao u svojim filmovima kao pakleno mesto koje uništava tela i duše svojih stanovnika.
"Ne snimam filmove imajući neku ideju. Ideje prave loše filmove. Ne snimam filmove za akademce već za običan svet. Zbog toga su moji filmovi voljeni", rekao je jednom prilikom Balabanov čiji su filmovi u Rusiji postigli izuzetan uspeh.
Najviše je cenio Terija Gilijama, jer je to "prvi reditelj koji nije stavio svoje ime ispred imena glumaca".
"Ni u jednom mom filmu nećete videti da piše da je to film Alekseja Balabanova. To nije moj film, već svih ljudi koji su radili - glumaca, snimatelja, scenografa. Isto je sa dirigentom orkestra. On ima samo štap i ako izađe violinista ili klarinetista, dirigent ne može ništa. Oni rade sve, a ne on", ocenio je Balabanov.
On je tada najavio da planira da s Kusturicom snimi "komplikovan film, čija se radnja dešava u tri države".
Izvor: Tanjug
.jpg)
