Izvor: Blic, 03.Apr.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksandar Dunić: Ćirko je obeležio moju karijeru
Glumac Aleksandar Dunić, televizijskoj publici poznatiji kao Kokan iz serije „Porodično blago”, doktor Popac iz „Srećnih ljudi” i danas po aktuelnoj ulozi Ćirka iz trenutno najgledanije domaće serije „Bela lađa” u produkciji „Košutnjak filma”, za „Blic” govori o ulozi Ćirka, utiscima sa snimanja, i priznaje da bi voleo da i u budućnosti nastavi rad na „Beloj lađi”, jer bi ga to radovalo i ispunilo zadovoljstvom u profesionalnom i ljudskom smislu. Uloga Ćirka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je vrlo specifična. On je upečatljiv lik, od početka je u seriji deluje da se drži po strani, a u stvari je u bliskoj vezi sa svim dešavanjima...
– Ćirko je metafora danas i ovde, u Srbiji, za pristojan svet. Kao što se pristojan svet drži po strani, a u suštini je među nama prisutan i ima ga mnogo, takva je i pozicija Ćirka u seriji. Siniša Pavić se u svojoj dramaturškoj postavci brine da ima što veću lepezu raznovrsnih likova znajući da svaki lik ima svoju ciljnu grupu i publiku. Ćirko je paradigma odnosa i konstelacija snaga danas u Srbiji.
Kako je na snimanju? Kakva je atmosfera? Već dugo radite, da li ste svi kao jedna velika porodica?
– Snimanje protiče unazad pet sezona u dobroj i gotovo familijarnoj, porodičnoj atmosferi. Dobar duh i dobro raspoloženje ne manjkaju, što se odražava na kvalitet rada i radost s kojom dolazimo na snimanje. Atmosfera je opuštena, neguje se duhovitost i na taj način se pripremamo da likove, koji su inače odlično napisani, odigramo što bolje.
S kim ste se najviše zbližili od kolega ili iz ekipe tokom ovih godina?
– Nesumnjivo s Lanetom Gutovićem. Imao sam veliku privilegiju i zadovoljstvo da s njim radim i družim se. Ne samo što je veliki glumac, komičar kakvom ne postoji pandan u srpskom glumištu, Lane je i veliki drug i prijatelj. Mislim, to je moj utisak, da sam za ovih pet godina prisustvovao polaganju doktorske disertacije iz glume, s obzirom na način kako je Lane igrao i igra lik Srećka Šojića.
Rođeni ste u Beogradu, ali ste studirali u Novom Sadu. Zašto ste napravili takav izbor?
– Bio sam u užem izboru u Beogradu, nisam primljen, ali me je zato Branko Pleša primio na odsek glume u Novom Sadu. Desila se slučajnost, kao i mnogo puta, s tim da je ova slučajnost bila odlična za mene jer sam od Branka Pleše mnogo naučio i bila mi je čast da budem njegov student.
Po čemu pamtite studentske dane i Novi Sad?
– Novi Sad je u vreme kad sam ja studirao bio apsolutno bezbedan grad finih i dobronamernih ljudi. Naravno, kao student sa strane više sam bio upućen na druge studente koji, takođe, nisu bili Novosađani. Divno smo se družili i učili od jednog od najboljih. Žao mi je što nas je život tako razdvojio pa se ne viđamo onoliko koliko bih želeo.
Čini se da volite da radite sa Sinišom Pavićem?
– Malo je reći da volim da radim sa Sinišom Pavićem. Siniša Pavić je vrstan dramski pisac koji ima sposobnost da dugo i istrajno planira kako da napravi zaokruženost, celovitost jedne ideje a da pritom bude maštovit, razigran, i da sa nivoa opšteg plana pređe na nivo običnog čoveka iz komšiluka, slučajnog poznanika, nepravednog ili pravednog gubitnika... – kakvi smo svi mi, u suštini. Siniša Pavić je, u potpunosti, obeležio moju dosadašnju televizijsku karijeru. Pružio mi je priliku da se glumački iskažem dobro vođenim likovima čija razvojna linija omogućava glumcu veliki luk, amplitudu, kao što publika može da vidi u ulozi Ćirka.
Najdraže uloge
Da li vam je draža uloga Kokana iz „Porodičnog blaga”, doktora Popca iz „Srećnih ljudi" ili Ćirka iz „Lađe”?
– Ćirko mi je ubedljivo najdraža uloga. Zašto? Iz dva razloga: prvi – mislim da je to moja najzrelija uloga na televiziji i uopšte u serijama Siniše Pavića koju sam odigrao, i drugo – po povratnim informacijama koje čujem od publike koja je Ćirka zdušno prihvatila i zavolela.
Povezane vesti: Dragan Vujić Vujke: Nesreća je moj život promenila iz korena Petar Benčina: Život oslobođen stega i balasta
