Izvor: Dzungla.org, 16.Sep.2011, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AMD-ov procesor postavio nov brzinski rekord
JEDAN OD NAJUPEČATLJIVIJIH NAČINA da se uverljivo pokažu mogućnosti novog procesora je da se s njim postavi nov svetski rekord u pogledu frekvencije na kojoj radi, zar ne? Pošto obični ventilatori nisu u stanju da ga dovoljno ohlade kad se zaleti kao Bolt, za iole ozbiljniji pokušaj potreban je znatno napredniji hardver, dosta dovitljivosti i iskustvo svetski poznatih zvezda procesorskog ubrzavanja. Doduše, dobro će doći i kanistri tečnog azota i tečnog helijuma. Zahvaljujući svemu >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << tome, i dobroj dozi upornosti, nov svetski rekord upisan u Ginisovu knjigu od sada iznosi 8,429 gigaherca umesto ranijih 8,308.
AMD-ov novi procesor serije FX poznat i kao Zambezi, s osam jezgara čije je radno ime Buldožer (Bulldozer) i inače je zamišljen da bude najimpresivniji deo računara u današnje vreme, omogućava uvid u svoje mogućnosti na upravo objavljenom snimku trećeg pokušaja obaranja rekorda (načinjenom 31. avgusta) na kome je pokazano kako su ga naterali da radi daleko iznad svojih fabrički garantovanih specifikacija.
U osnovi se radi o tome da se paralelno s povećanjem napona napajanja podiže i učestanost osnovnog radnog takta, uz istovremeno odvođenje toplote koja preti da istopi procesor. U običnom računaru tu toplotu odvode ventilatori, ali ukoliko želite ljutu mašinu bolje je da ima sistem s nekom rashladnom tečnošću.
Goruće pitanje je koliko daleko se može ići u podizanju radne frekvencije? Nije dovoljno samo uzeti procesor i gurnuti ga u što hladniju tečnost ili terati ga da radi sve brže dok se ne uništi. Prethodno treba pronaći primerak koji je sticajem (proizvodnih) okolnosti otporniji na rad pri većem naponu. Upravo to su uradili u AMD-u pre nego što su za eksperiment angažovali Brajana Maklahlana (McLachlan), Samija Mekinena (Maekinen) i još par momaka, poznatih po tome što umeju da nađu odgovore na ovakva „goruća“ pitanja. Čitavu nedelju dana su prebirali po gomili gotovih Buldožera dok nisu pronašli osam primeraka čipa u kojima se potencijalno krije silicijumski Bolt. Usput su im dostavili i tečni helijum i kanistre, što i nije baš jeftino, mada ne treba zanemariti ni poštarinu i pakovanje.
Da bi maksimalno povećali količinu rashladnog fluida koji dolazi u dodir s procesorom, momci su napravili posebno računarsko kućište i posudu koju su doslovno nakalemili na kućište procesora. Zatim su u nju polako počeli da ulivaju tečni azot, a kad je temperatura koju očitavaju senzori spuštena koliko se moglo dok je čip i dalje veselo radio, prebacili su menjač u sledeću brzinu i počeli da dolivaju tečni helijum. Senzori su u međuvremenu očitavali temperature koje su se spuštale ispod –180 stepeni Celzijusa i padale sve bliže ka neverovatnih –230. Moglo bi se zato reći da Buldožer nije samo brz procesor već i izuzetno dobar podnosilac niskih temperatura.
Da bi pokazali postignutu brzinu na računaru se izvršavao besplatni i široko korišćeni merni program CPU-Z. U trenutku kad je nadmašen dotadašnji rekord od 8,308 GHz aktivirali su i jedan skener virusa i nastavili da „dodaju gas“ sve do trenutka kad se mašina zaglavila i stala. Gledajući video snimak eksperimenta imaćete utisak da umesto formule jedan gledate trku nitro dragstera.
U AMD-ovom saopštenju objavljenom posle postavljanja rekorda zato se i navodi da se na osnovu tih testova pokazalo da je Buldožer čudovište koje ne samo što guta herce, već je kadro da privremeno izdrži i ekstremne uslove kako bi postiglo zadivljujuću brzinu. U dnu saopštenja je i nešto poput odricanja od odgovornosti – upozorenje običnim korisnicima računara da ovo ne isprobavaju kod kuće jer prekoračivanje deklarisane frekvencije i preterano hlađenje dovode do gubljenja garancije i mogu da oštete računar.
„Time uništavamo matične ploče, procesore i grafičke kartice u alarmantno velikim razmerama. Tečni azot i helijum su izuzetno opasni u rukama neobučenih ljudi i spadaju među najhladnije materije u svemiru. Ovaj rekord su postigli neki od najiskusnijih i najmetodičnijih entuzijasta za ove stvari i nemojte pokušavati da ponovite njihov eksperiment bez odgovarajućih mera zaštite i pre nego što dobro razmislite o mogućim posledicama svojih pokušaja.“
Što se tiče značaja samog rekorda za računarski svet dosta ljudi se slaže u oceni da je postignuti rezultat impresivan, ali da nije i praktičan, jer će većina AMD-ovih čipova raditi na znatno nižim učestanostima. Sam rekord posto znači samo to da su entuzijasti sa skupim hlađenjem uspeli da nateraju čip da radi tako brzo. S druge strane, AMD poručuje da je to samo početak i da smo tek zagrebali površinu. Stvarno kul izjava, doslovno!
( Izvor: Mikro )
.jpg)
