Izvor: 011vodič.com, 16.Jan.2020, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 geoloških pojava koje još zbunjuju naučnike
Planeta Zemlja obiluje neverovatnim geološkim strukturama poput kristalnih pećina, kanjona i prelepih vulkana. Ovo su geološke pojave koje zbunjuju naučnike.
Foto: Shutterstock
Naučnici vekovima objašnjavaju razloge njihovog nastanka, ali pojedine kreacije prirode ostale su večna zagonetka.
1. Oko Sahare – Mauritanija
Prostire se u obliku koncentričnih krugova, a najveći ima prečnik od oko 28 kilometara. Geolozi su u početku tvrdili da je nastalo usled udara asteroida, >> Pročitaj celu vest na sajtu 011vodič.com << ali među krugovima nema istopljenog kamena koji bi podržao ovu teoriju.
Izostaju i dokazi koji bi potvrdili teoriju o vulkanu. Zaljubljenici u mitove kažu da su to ostaci davno potonulog ostrva Atlantide.
Naučnici savremenog doba navode da je Oko Sahare nastalo erozijom Zemljine kupole. Proces je počeo pre oko 100 miliona godina raspadanjem superkontinenta Pangee. Drevne stene koje su nastale na dubini od oko 200 kilometara potvrđuju teoriju, ali istraživanja još uvek traju.
2. Jezero Hilijer – Australija
Malo jezero visokog saliniteta nalazi se na ostrvu pored Zapadne Australije. Njegova ružičasta boja učinila ga je jedinstvenim u svetu. Britanski istraživač Metju Flinders prvi je zabeležio slučaj jezera Hilijer.
Analizirao je uzorak vode, ali nije mogao da objasni šta stvara njegovu neverovatnu boju. Turisti ga mogu posetiti samo helikopterom, iako se zna da voda nije opasna po zdravlje.
Naučnici sumnjaju da je voda ružičaste boje zbog prisustva alge Dunaliella salina ili ružičaste bakterije Salinibacter ruber. Za razliku od drugih primera ružičastih jezera na svetu (jezero Retba u Senegalu), roza nijansa u slučaju Hilijera ne zavisi o temperaturi ili sunčevim zracima.
3. Rascep u Velikom kanjonu – SAD
Ogromni jaz u vremenu vidljiv je na Velikom kanjonu u Arizoni. Geolozi koji proučavaju anomaliju primetili su dosta kamenja i fosila od pre 540 miliona godina. Odmah ispod njih nalazi se sloj stena koji je nastao pre milijardu godina. Gde je nestao sloj Zemlje koji je nastao između ta dva razdoblja velika je nepoznanica.
Teorija koja tvrdi da je Zemlja nekada bila zaleđena kugla daje odgovor na pitanje. Ogromni slojevi ploča nastali u spomenutom razdoblju, završili su u okeanu pod naletom ledenjaka. Ipak, njihovo poreklo zauvek će ostati pod velom misterije.
4. Luk Nastapoka – Kanada
U jugoistočnom delu zaliva Hadson nalazi se gotovo savršen luk. Najpre se mislilo da je nastao usled udara asteroida. Međutim, u blizini luka nije pronađen niti jedan dokaz da se to dogodilo.
Najprihvatljivija teorija kaže da je luk nastao kada je jedan sloj stena potisnuo drugi. To ne objašnjava njegov pravilni oblik, tako da je luk Nastapoka i dalje pod stalnim nadzorom naučnika.
In this week’s Maphead column, Ken Jennings looks into a Canadian phenomenon: The Nastapoka Arc, a crater on the Hu… pic.twitter.com/2saiV4uKgb
— Creative Travel Spot (@spotenthusiast) 12. јул 2015.
5. Brežuljci u Mimi – SAD
Jednolični talasi u travnjacima nalaze se blizu Olimpije, savezna država Vašington. Kada ih je 1841. godine otkrio američki naučnik Čarls Vilks, mislio je da je reč o grobnicama.
Počeo je da kopa i ubrzo shvatio da je svaki brežuljak ispunjen šljunkom. Slične formacije protežu se od Kalifornije do Kolorada i decenijama zbunjuju naučnike.Pojedini naučnici kažu da su brežuljci nastali pre 30.000 godina.
Ova tvrdnja u sukobu je s teorijom koja kaže da su prvi ljudi živeli na teritoriji SAD-a mnogo kasnije. Nagađanja o uticaju vetrova i poplava brzo su odbačena. Najnovija teorija okrivljuje krtice za postojanje brežuljaka, ali malo ko od naučnika veruje u nju.
6. Čarobni krugovi – Pustinja Namibija
U neposrednoj blizini Namibije nalaze se crveni krugovi gole zemlje obrasle travom. Ako ih pogledate iz ptičje perspektive, shvatićete da se mrlje beskrajno protežu duž pustinje. Narodna verovanja kažu da se radi o stopama bogova, ali su naučnici potražili objašnjenje temeljeno na dokazima, piše Mental Floss.
Pojedini prirodnjaci tvrde da su rupe nastale usled napora biljaka da dođu do vode i hranljivih materija iz zemlje. Biljke koje su uspele da oblikuju dominantan sistem korena su opstale. One koje su osuđene na umiranje ostavile su komad zemlje u sredini.
Godine 2017. u časopisu Nature pojavila se obećavajuća teorija. Iskopavanjem su otkrivena gnezda termita, što implicira da su insekti pojeli vegetaciju iznad gnezda. Pustinjske biljke mogle su se razviti samo oko gnezda. Uz sve napore da se objasni njihovo postojanje, nauka još uvek traži konačan odgovor.
7. Krateri u Sibiru
Pilot helikoptera koji je 2014. godine leteo iznad poluostrva Jamal primetio je ogromnu rupu u zaleđenoj zemlji, na samom ulazu u Karsko more. Naučnici su požurili s analizom kratera prečnika od oko 30 metara, jer su hteli da utvrde njegovo poreklo.
Udar meteora, eksplozija plina i dolazak vanzemaljaca bile su neke od teorija njihovog nastanka. Ispitivanje vazduha na dnu kratera otkrilo je vrlo visoku koncentraciju metana koja ukazuje na eksploziju. Nju su izazvala topla leta koja su poremetila uslove večnog snega i leda.
Pojedini geolozi tvrde da nije bilo eksplozije, već je krater nastao pod uticajem urušavanja zaleđenog zemljišta. Od tada je otkriveno još nekoliko kratera, ali službenog objašnjenja nema.
.jpg)
