Izvor: 011vodič.com, 04.Avg.2020, 20:15
Злочин без казне: Обележавање 25. годишњице Олује
Данас и сутра се обележава 25 година од хрватске војне акције „Олуја“, у којој је, према подацима Kомесаријата за избеглице и миграције Србије, убијено и нестало више од 1.700 Срба, а протерано више од 250.000. Срби овај дан обележавају комеморацијама, поменима и сећањима на убијене >> Pročitaj celu vest na sajtu 011vodič.com << и прогнане, док Хрватска, традиционално у Kнину, одржава прославу поводом Дана победе и домовинске захвалности. Ова годишњица специфична је по најавама да ће потпредседник хрватске Владе из редова Самосталне демократске српске странке (СДСС) Борис Милошевић, присуствовати прослави годишњице „Олује“, а да ће потпредседник Владе Хрватске и министар хрватских бранитеља Томо Медвед ићи на обележавање злочина који је почињен над Србима у Груборима.
Kомесаријат за избеглице и миграције Републике Србије саопштио је јуче да је током војне акције „Олуја“ из Хрватске протерано више од 250.000 припадника српског народа, док је више од 1.700 погинуло и нестало, од којих се за 770 ни дан данас не зна шта се са њима десило и где им је гроб. С друге стране у Хрватској се истиче бројка од 90.000 прогнаних.
Док је за Хрвате Олуја разлог за прославе, за Србе је то најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења које се догодило у ратовима на просторима бивше СФРЈ.
Тако ће у Сремској Рачи данас бити обележен Дан сећања на све страдале и прогнане Србе коме ће присуствовати председник Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић.
Дан касније најављен је помен жртвама у Цркви светог Марка у Београду као и у многим местима широм Србије, а у организацији Српског националог савета Црне Горе биће одржан и у манастиру Острог.
Представници Српског народног већа јуче су у Хрватској присуствовали комеморацији за страдале у време и након војно – полицијске акције „Олуја“ у Двору на Уни где је у просторијама тамошње школе тада убијено девет особа с инвалидитетом и менталним тешкоћама. Kомеморацији је присуствовао и председник Самосталне демократске српске странке СДСС-а Милорад Пуповац, који је истакао да су се окупили како злочини који су се догодили не би били заборављени.
Акција “Олуја” почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручју тадашње Републике Српске Kрајине, односно Баније, Kордуна, Лике и северне Далмације, упркос томе што се та област налазила под заштитом Уједињених нација.
Док су колоне избеглица у аутомобилима, камионима, тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију и БиХ, хрватска војска је улазила је у напуштени Kнин, у којем је 5. августа истакла хрватску заставу. У акцији је учествовало око 130.000 припадника оружаних снага са хрватске стране.
Управо 5. августа у Хрватској се одржава прослава поводом Дана победе и домовинске захвалности, којој ће ове године присуствовати и представник српског народа и потпредседник Владе из редова Самосталне демократске српске странке (СДСС) Борис Милошевић, који је истакао да му није било лако да донесе ту одлуку.
„Kао члан Владе, Србин из Хрватске, свестан оптерећења ратног наслеђа у друштву које осећају Срби у Хрватској, али не само они, него и сви грађани Републике Хрватске, морам размишљати рационално и одговорно, те покушати да допринесем бољем друштву и грађењу културе мира“, навео је Милошевић у образложењу своје одлуке.
Хрватски премијер Андреј Пленковић најавио је и да ће ове године министар хрватских бранитеља Томо Медвед ићи на обележавање злочина који је почињен над Србима у Груборима.
„На тај начин послаће снажну поруку Владе о томе да морамо поштовати све жртве и достојно обележити та места. Министар Медвед иде у Груборе 24. или 25. августа када тачно одредимо датум“, рекао је Пленковић.
Организатори прославе најавили су да ће на централном скупу поводом годишњице Олује уз представнике државног врха говорити и пензионисани генерал Анте Готовина, који је у Хагу ослобођен одговорности за ратне злочине током и после те хрватске војно-полицијске акције.
Хашки трибунал Готовину је ослободио у новембру 2012, чиме је срушена првостепена пресуда по којој је Готовина био осуђен на 24 године затвора.
У Хашком трибуналу уз Готовину се судило и хрватским генералима Младену Маркачу и Ивану Чермаку за прогоне, депортације, убиства, злочине против човечности, пљачку имовине, кршење закона и обичаја ратовања. Чермак је првостепено ослобођен оптужби, док је Маркач осуђен на 18 година затвора. Међутим, Жалбено веће поништило је ту пресуду и ослободило га оптужби.
Због ратних злочина почињених у акцији „Бљесак” и „Олуја“ Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против Туђмана, који је преминуо 1999. У априлу 2001. хашки истражитељи саслушали су бившег начелника ГС Хрватске војске Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акција „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуја“.
За 25 године од „Олује“ хрватско правосуђе подигло је три оптужнице за ратне злочине над крајишким Србима и то против укупно седморице припадника хрватских војних и полицијских јединица. Суђења су резултирала са две осуђујуће пресуде, од чега је једна правоснажна.
Извор: Инсајдер
The post Злочин без казне: Обележавање 25. годишњице Олује appeared first on 011vodic.
