Izvor: 011vodič.com, 17.Jul.2020, 08:06

Фирме које нису имале пад прихода од државе добиле 110 милиона евра месечно

Фирме које нису имале пад прихода од државе добиле 110 милиона евра месечно

(Фото: Пиксибај)



Три четвртине малих и средњих предузећа у Србији било је суочено током кризе са смањеним приходом, готово сва су имала проблема са пословањем, док је 20 одсто њих потпуно било блокирано, показала је анкета коју је током маја са привредницима >> Pročitaj celu vest na sajtu 011vodič.com << урадио Центар за високе економске студије (ЦЕВЕС) у сарадњи са Светском банком.
И док су најбоље прошле, како је рекла председница ЦЕВЕС-а Kори Удовички, средња предузећа, постоје и они сектори где су поједини били блокирани попут саобраћаја, угоститељства, туризма.
„Најбоље, према очекивањима, прошла је трговина храном, пре свега, производња хране и професионалне и ИKТ услуге. Негде у средини су мешовити сектори индустрија, осим прехрамбене и грађевина“, истакла је Удовички представљајући резултате анкете на јучерашњем онлајн панелу.
Многи су били суочени са препрекама, попут скраћеног радног времена, потешкоћа са транспортом, док обезбеђивање физичке дистанце, како је рекла, за МСП није била препрека.
„Формална запосленост није драстично смањена, а зашто пад није тако велики – зато што је неформална запосленост у овим условима страдала“, рекла је она и напоменула да цела анкета одражава једну жилавост малих и средњих предузећа. Они, истакла је Удовички, не живе на ивици егзистенције, а већина се током кризе ослањала на резерве.
„Рекли су да би издржали још један талас без превеликог отпуштања, четвртина није имала проблема у пословању, али три четвртине јесу имале проблем са исплаћивањем радника. Половина од укупних предузећа је рекло да се ослањало на резерве, две трећине су имале проблема са наплатом потраживања, пре свега мала и микро предузећа која доста раде са државом“, нагласила је Удовички.
Она је истакла да нису сва МСП користила субвенције за минималне зараде, да је одлагање пореских обавеза било занимљиво за нешто више од 40 одсто њих, док је у мају 50 одсто планирало да узме кредит од банке или Фонда за развој. Удовички је нагласила је већина, више од половине предузећа рекло да није користило кредите, или не тако често.
Субвенције државе су, како је рекла, добро припремљене и на исплату минималних зарада сви су добро реаговали. Она сматра да је постојао напор да се субвенције усмере онима којима је потребно, али и да блокирана предузећа нису добила помоћ, док је, с друге стране, 110 милиона евра месечно издвојено за оне који нису имали губитак прихода.
Економиста Светске банке Леонардо Јаковоне рекао је да у односу на неке друге земље у Србији нема пуно одговора око ИKТ и иновационих технологија, те да је на пример 80 одсто предузећа у Пољској уложило у дигитална решења, док то у Србији није случај.
„Да ли постоји препрека у Србији и ако постоји шта да се уради да би се олакшало коришћење дигиталних технологија“, упитао је Јаковоне.
Истраживање које је током јуна радила Привредна комора Србије показало је да се 73 одсто њих прибојава онога што носи други талас кризе, док се свака друга фирма плаши пада прихода, а 40 одсто очекује неку врсту ограничења повезан са падом ликвидности.
„Значајан број фирми, 70 одсто је исказало да њихово пословање на онлајну није могуће јер зависе од физичког простора, пре свега то су оне фирме које се баве производњом“, истакла је Видосава Џагић из ПKС-а. Мање фирме су више осетиле кризу, рекла је, али је највећи удар био на оне које се баве извозом, без обзира да ли су мала, велика или средња предузећа.
Председник УО АмЦхама Зоран Петровић покушао је да кроз пример њихових 200 чланица објасни колико је негативан утицај кризе.
„Прошле године 78 одсто њих је очекивало раст, ове године 60 одсто њих очекивало је и раст запошљавања, а какве су размере кризе довољно говори и то да 14 одсто сада мисли о новим запошљавањима, 15 одсто о отпуштањима“, рекао је Петровић.
Он каже да су очекивања да пад профита до краја године буде 25 одсто, а пад прихода и инвестиција по 30 одсто. Мере државе је користила половина, нагласио је Петровић и рекао да је помоћ од 100 евра била непотребна и да је боље било подржати осетљиве групе грађана. И он и професор Економског факултета Милојко Арсић сматрају да би држава приликом распоређивања помоћи требало да буде селективнија.
„Будуће мере треба да буду фокусиране на неке делатности, хотелијерство, саобраћај, али намењене и онима којима имају велики пад прихода без обзира у којој су делатности“, нагласио је Арсић. Држава би, истакао је он, требало да издвоји додатна средства за социјалну помоћ, за сиромашне, да одложи плаћање пореских обавеза за оне који имају велики пад прихода, или да продужи период плаћања кредитних обавеза.
„Важно је спремити одговарајућу фискалну политику за наредну годину. Да се одустане од најава повећања плата и пензија, да имамо замрзавање плата и пензија наредне године, једино на тај начин би могло да се дође до смањење дефицита.
Данас



The post Фирме које нису имале пад прихода од државе добиле 110 милиона евра месечно appeared first on 011vodic.

Nastavak na 011vodič.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta 011vodič.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta 011vodič.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.