Izvor: RTS, 14.Feb.2024, 00:19
Таковска 10: Какве поруке стижу из Њујорка и Стразбура
Седница Савета безбедности о КиМ, резолуција Европског парламента о изборима у Србији или интервју Владимира Путина Такеру Карлсону, шта ће највише утицати на политички живот Србије у наредном периоду – о томе су у емисији Таковска 10 говорили Владимир Пајић из >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << агенције “Фактор плус“, новинар Политике Александар Апостоловски и правник Милан Антонијевић.
Саговорници емисије Таковска 10 сагласни су да је, што се тиче процедура, изборни процес у Србији приведен крају, али да поруке које Запад шаље Србији озбиљно утичу на политичке процесе у земљи.
Готово два месеца након избора, ситуација се развија у правцу “релативно нормалног функционисања државе“, имајући у виду да је републички парламент конституисан и да су посланици дела опозиције, који оспорава резултате избора, прихватили мандате, каже Владимир Пејић из агенције "Фактор плус".
Бурнија дешавања очекује око конституисања Скупштине града Београда, где је, оцењује, епицентар борбе између власти и опозиције.
“Очекујем да ту буде много више и варница, и дебата, и полемике. Видимо да сада постоје неке ствари које се дешавају пре самог конституисања београдског парламента, формирање покрета председника републике, који можда може да указује да у неком правцу, макар с те стране, иде смиривање ситуације. Мада, видећемо како ће опозиција то прихватити”, каже Пајић.
Напомиње да ће, за разлику од републичког парламента, у градском парламенту опозиција имати прилику да се изјасни о председнику Скупштине града.
“Видећемо како ће се определити коалиција ‘Ми глас из народа‘ и то може довести до одређене дестабилизације, посебно уколико буду различито гласали”, каже Пајић и истиче да је тешко предвидети шта ће се дешавати.
Очекује два паралелна процеса – мирнији смер у којем се конституишу органи и држава функционише и опозиционе акције и реторика којом ће опозиција покушавати да оспори резултате.
Новинар Александар Апостоловски такође каже да је, за разлику од републичког нивоа, где је јасно да ће СНС формирати владу, питање шта ће се дешавати на нивоу престонице.
Коментаришући најаву председника Александра Вучића да је дошло време за оснивање Покрета за народ и државу, напомиње да је питање ко ће у тај покрет ући.
“Можда и доктор Несторовић и његова група, коју видимо да опседа фракционаштво. Видећемо да ли ће ући у Вучићеву орбиту и самим тим се лакше конституише београдска скупштина”, каже Апостоловски.
Какав је утицај резолуције ЕП
Правник Милан Антонијевић напомиње да изборни процес, што се тиче прописа, јесте завршен, али да не треба затварати очи пред резолуцијом Европског парламента у којем је, истиче, исказан јасан став да је неопходно да се спроведе истрага о нерегуларностима.
”То није 50 и нешто процената, већ огромна већина посланика, то је тело за које гласа 200 милиона Европљана, не треба на то затварати очи. Видео сам нападе на саму легитимност ЕП и мислим да то не треба да буде званична политика Србије. Мислим да треба отворено да гледамо према тој резолуцији“, каже Антонијевић.
Напомиње да ту резолуцију “на столу“ имају и Европска и Венецијанска комисија и да је важно гледати како да се из те кризе изађе.
“Да ли неформирати градску власт у Београду, већ да има период од неколико месеци где би се решавале многе ствари које се тичу бирачког списка и притиска на бираче. Да с тим коначно кренемо у неком позитивном смеру и да у јуну, или када већ буду поново избори за Београд, имамо мало другачију и кампању, и слику, и мање притисака и прогањања оних који су на другој страни“, каже Антонијевић.
Наглашава да је резолуција која је донета ублажена, али да оно што у њој пише није "благо Србији".
“Има оцена које говоре о озбиљним изборним махинацијама, да је тај изборни инжењеринг могао да утиче на резултате избора, посебно на београдске“, рекао је Антонијевић истичући да не треба нападати европосланике, јер они раде у интересу грађана Србије.
Апостоловски каже да различите верзије те резолуције које су се појављивале пре коначног усвајања указују на то да је реч о некој врсти политичког закључка.
“Коначни извештај ОЕБС-а није готов и донета је авансна пресуда или назвао бих то жутим картоном властима у Србији“, каже Апостоловски.
Сматра да ту резолуцију не треба потцењивати, али да она обухвата много више од приче о изборним нерегуларностима.
“У самој резолуцији се не каже да је било крађе избора, већ да се поведе истрага о појединим нерегуларностима, позивају да се изврше одређене радње али се не постављају као суд”, каже Апостоловски уз коментар да европарламентарци прихватају резултате избора.
Ко би спроводио истрагу
Антонијевић објашњава да ЕП као први корак предвиђа истрагу унутар институција Србије.
“Уколико то не ураде у неком разумном року, они заиста имају могућност да европске институције испитају оне који желе да им се придруже“, каже Антонијевић.
Исход би, истиче, био извештај са захтевом да се неке ствари јасно мењају.
“Претпостављам унутар бирачких спискова, претпостављам да се мисли и на кривичну одговорност… То су све неке ствари о којима и Венецијанска комисија и Савет Европе веома оштро говоре. Заиста говоре о томе да постоји дефицит демократије и да Србија мора на то да одговори”, наводи Антонијевић и напомиње да нико не треба да буде срећан због тога.
Коме резолуција више штети
Апостоловски очекује да ће истрага бити у корелацији са предстојећим локалним изборима, додавши да је председник Вучић то и наговестио током посете немачког министра одбране.
Мислим да би то било евентуално смиривање ситуције у погледу побољшања односа са ЕП, како би се створили услови за локалне изборе који би задовољили ЕП, каже Апостоловски.
Према његовим речима, уколико истраживања покажу да резолуција ЕП, односно сарадња опозиционих странака са већином у европском парламенту, иде на руку СНС, могуће да се ситуација развија у том смеру да се избори у престоници понове.
Пајић сматра да та резолуција нема велики утицај на јавност у Србији, да у њој има и ствари које се грађанима не свиђају, те да је опозиција погрешила што је енергију црпла из резолуције уместо из, како каже, свог доброг резултата.
“Мислим да то није средство које ће подићи и очувати рејтинг опозиције и у Београду и у Србији… А може посредно да утиче на Вучића да донесе одлуку о новим изборима, пре свега под утицајем спољног фактора“, рекао је Пајић и додао да ту не мисли само на ЕУ, већ и на САД.
До јуна не очекује “здравију атмосферу“, али је, каже, питање како ћемо дочекати те евентуалне изборе.
“Тренутно, када би били у скорије време избори, Вучић би их сигурно дочекао са пуно самопоуздања, док је опозиција стидљиво прихватила своје резултате”, рекао је Пајић.
Говорећи о бољој атмосфери, Антонијевић сматра да никакав дијалог за то није потребан, већ провођење закона и устава – како изгледа изборни закон, изборни процес, медијска сцена.
Апостоловски указује и на позитивну оцену САД о изборима у Србији, која се знатно разликује од поруке коју шаље ЕП. Истиче да је Београд вероватно “једино место на свету где амерички и руски амбасадор имају исту оцену о изборном процесу”.
“Да сам на месту опозиције ја бих парламент користио као Такер Карлсон платформу Икс”, каже Апостоловски.
Пајић сматра да је за опозицију добро да остане уједињена.
“Можда чак и да буду појачани, питање шта би било да је ту био Сава Манојловић од почетка… Сада изгледају као издувани балон, резолуција им је упумпала снагу, али мислим да то није довољно“, рекао је Пајић и навео да након избора нема велике разлике у односима између политичких партија.
Изостао оштар став према потезима Приштине
Коментаришући то што је оштрина ЕП изостала код питања Косова и Метохије, укидања динара и положаја српског народа, Милан Антонијевић је рекао да САД већ износе оштре ставове о томе, те да не мора сваки члан тима да даје оштре оцене, уколико по том питању САД и ЕУ наступају заједно.
“Тако треба читати и изјаве званичника САД које су поприлично оштре и излагање америчке мисије на седници СБ УН и сагласности коју одавно нисмо видели а то је да су пређене црвене линије и да је тиме Косово показало да не жели да изађе из малих инцидената, средњих и великих, који шаљу српској заједници поруке. А не баве се обавезама које су преузете а то је ЗСО“, каже Антонијевић.
Пејић је сагласан да су резолуције ЕП сувише благе према Куртију, да се осуђујући тон ретко чује, а и када се чује – да је благ, иако људи на КиМ живе у веома тешким условима.
”Курти се врло наслонио на резолуцију о Србији и вешто. Постоје двоструки стандарди… Опозиција је могла да уради двоструку ствар – да је у ЕП изнела проблем живота Срба на Ким – са једне стране макар мало би боље утицали на њихов положај, а у Србији би политички профитирали“, каже Пејић.
Истиче да је добро што је седница СБ УН о стању на КиМ била отворена, јер су могле да се чују обе стране.
Американци задржали оштар курс према Аљбину Куртију
Апостоловски истиче да у ЕУ ипак постоји нека врста благости према Приштини и Аљбину Куртију, а да су САД ту знатно оштрије.
“Чини ми се да Американци тренутно нешто реалније гледају на позицију Србије и угроженост српског становништва на КиМ, у односу на Брисел, односно Берлин“, рекао је Апостоловски.
Говорећи о користи коју је СБ УН донео Србима на КиМ, истакао је да је једина практична корист – та да живе мирно и да не долази до већих конфликата.
Истиче да су демократе задржале оштар курс према Куртију који је постојао за време администрације Доналда Трампа.
“Видећемо да ли ће заиста ове опомене довести до тога да одустане од укидања динара, односно платног промета са Србијом. Мислим да то нервира Американце далеко више него ЕП“, каже Апостоловски.
Антонијевић сматра да Куртијева администарација увек на крају поклекне и да ће ова уредба о динару можда утицати и на неке одлуке САД о стварању безбедносних снага на КиМ.
“Америчка политика је стабилна, није то данас црно, сутра бело. И овај пут говоре о томе да виде све што се дешава Србима на КиМ и да желе на то да реагују“, каже Антонијевић и додаје да се то видело и по питању имовине и одлуке суда о Дечанима, и по увођењу санкција…
Напомиње да ипак утицај ЕУ на КиМ није мали, те да ће даљи кораци бити условљени економском подршком, што важи и за Србију.
Југославија у Путином интервјуу
Коментаришући интервју Такера Карлсона са Владимиром Путином, у којем је Путин помињао Југославију, саговорници су сагласни да Србији никакво помињање у односима између Русије и Запада не иде на руку.
“Мислим да нам то баш и није требало… Сматрам да у односима тих великих сила није неопходно да свуда будемо присутни, чак ни на такав начин да нас он хвали“, каже Пајић.
Напомиње да се у контексту украјинске кризе не очекује да у 2024. дође до коначног решења које би растеретило Србију, пре свега по питању тога како Запад гледа на односе Београда и Мосвке и неувођења санкција Русији.
“Владимир Путин није ништа слагао када је говорио да је бомбардовањем Југославије отворена Пандорина кутија, али … Мислим да би било јако добро да нас и једни и други избегавају“, каже Апостоловски.
“Србија има јасне ставове који се тичу агресије на Украјину и о суверенитету Украјине. Мислим да је то довољно јасна порука и Русији где Србија стоји“, каже Антонијевић.
.jpg)
