Izvor: RTS, 11.Sep.2023, 15:30
Мала Митровица
Настала на граници између Аустроугарског и Турског царства, Мачванска Митровица је живот везала за реку. Некада најмање село у Мачви, које се увек ослањало на другу обалу Саве и Сремску Митровицу, данас је варошица са два века традиције, описане у монографији, за >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << коју је аутор - новинар Миомир Филиповић Фића - 3 године прикупљао податке.
Пре два века чамци, скела, једна улица и бројни трговци који су одлазили и долазили. Задржавао се тек понеко, да поправи, помогне, заради од својих руку. У касаби са 64 куће 30 занатлија, 14 кафана, а живот везан за путнике и робу са једне на другу страну Саве. 1892. године сазидана је прва спратна зграда, а цариник у ђумрукани први српски доктор ветерине Јован Алексић, унук Јанка Веселиновића. Мала по броју становника и територији Мала Митровица била је велико царинско место.
„Београд је био највеће царинско место и имало је 38.000 дуката годишњи приход, на другом месту је са 22.000 дуката била Мачванска Митровица они који су били трећи Смедерево, Kладово они су имали 10-ак хиљада дупло мање. Овде је хиљаде и хиљаде свиња, говеда прелазило из Мачве и осталог дела Србије за Аустроугарску, за Беч где се трговало", објашњава аутор монографије „Мала Митровица" Миомир Филиповић.
Опанчари, абаџије, екменџије, месари, кафеџије. Сви еснафи стизали су у царинску варош, са њима и развој и просперитет.
„Под крај 19. века Kраљевина Србија је имала непуних милион и по становника, 8% писмених. Мачванска Митровица у то доба имала је 158 становника, од тога је било 58, 59 писмених људи јер је Мачванска Митровица била занатлијско трговачко место и њима је било преко неопходно да буду писмени да би могли да функционишу. Иначе, школство у Мачванској Митровици датира из 1832. године да су учитељи већином долазили из Аустроугарске односно Војводине", каже историчар и директор школе у Мачванској Митровици Слађан Папић.
Због вештих занатлија 1919. добили су и радионицу за поправку бродова, а када Сава више није била граница, у згради некадашње царинарице историју Мачванске Митровице исписивало је бродоградилиште. За десет година број становника дуплиран, а за пола века више од 800 породица из преко 200 места бивше Југославије, настанило се у варошици.
„Од 1955. године на иницијативу мештана Мачванска Митровица и шест села, географски припадају Мачви, а административно су се изјаснили да припадају општини Сремска Митровица и Војводини", наводи Зоран Мишчевић.
„Мачванска Митровица тренутно има 4.120 и од када је постала Мачванска Митровица интересантно је да се нико не бави пољопривредом. Углавном су то предузетничке радње, део ради у фабрикама и ако смо у Мачви не бавимо се пољопривредом, задржали су традицију занатлија коју су деде на синове онда на унуке преносили", каже председник МЗ Мачванска Митровица Милош Kовач.
Уместо опанчара и ћурчија данас стотину предузетника, а уместо понтона од 1994. преко Саве у велику Сремску Митровицу најдужим пешачким мостом на Балкану. На некадашња времена подсећа само зграда царине и бродоградилишта која након пожара чека рестаурацију. Мештани додају остало је старо и име.
„Ово јесте званично Мачванска Митровица, али сви ће вам рећи да су из Мале Митровице и идемо у Малу Митровицу, јер се онда одувек тако звала и никако другачије", објашњава аутор монографије „Мала Митровица" Миомир Филиповић.
.jpg)
