Izvor: RTS, 01.Sep.2023, 16:09
Квартет пиротских музиколога
Почетком 20-ог века Пирот је из турске касабе израстао у европску варош. Томе су допринели професори из Чешке, Русије и Пољске, који су били професори Гимназије и основали оркестре и певачка друштва. У то време у граду није било музичке школе, али је зато ова средина >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << изнедрила четворицу великих музиколога и композитора, који су дали огроман допринос развоју српске класичне музике.
Прву композицију Војислав Вучковић, написао је када је био ученик пиротске Гимназије.
"Практично као један аматер, љубитељ, одлази у Праг да почне студије композиције и за 6 година се враћа, не само са дипломом композиције, дириговања, него и са докторатом" каже проф. др Соња Маринковић, музиколог.
По повратку у Југославију ради у филхармонији, Радио Београду, музичкој школи Станковић, новооснованој музичкој Академији и неуморно компонује.
"Написаће много тога И поставити темеље будућем развоју српске музикологије И композиторског стваралаштва," додаје музиколог Соња.
Војислав Илић највећи композитор српске духовне музике рођен је у селу Росомач на Старој планини 1911. године. Музичко образовање стекао је на иницијативу патријарха Варнаве, а своје најзначајније дело написао је на студијама у Берлину.
"Написао је једно капитално дело које је Мокрањац желео да напише, а није стигао, а то је осам литургија у свих осам гласова српског осмогласника. То је национално благо” истиче проф. др Катарина Станковић, музиколог.
После Другог светског рата, провео је три месеца у затвору без оптужбе и суђења. Када је ослобођен послат је у Нови Сад, где оснива Синфонијски оркестар и оперу.
"За 20 година колико је радио на музичкој академији извео је капитална дела хорске музике", каже Катарина.
Боривоје Поповић, потиче из свештеничке породице из пиротског села Крупац. Зато је њего првобитно опредељење био Богословски факултет. Ипак љубав према музици је победила, а Србија је добила врхунског педагога, маестра солфеђа.
"У историји српске музичке педагогије Боривоје Поповић ће остати упамћен као аутор инструктивне литературе за солфеђо, аутор инструктивне И методичке литературе за музичко васпитање, композитор, хорски и оркестарски диригент" наглашава проф. др Драгана Тодоровић, музиколог.
"У свим његовим делима, поготово у хорским композицијама, увек се осећао дух Пирота и породице" каже Весна Гагић, библиотекар Факултета уметности у Нишу.
Иако није рођен у Пироту, Драгутин Гостушки је своје старопланинско порекло порекло носио у презимену и срцу.
"Он је студирао паралелно композицију на Београдској музичкој академији и историју уметности на Филозофском факултету. Са те две дипломе и једним невероватним талентом за уметност, за процену уметности, са једном огромном ерудицијом, он је био један од најзначајнијих српких интелектуалаца", каже проф. др Снежана Николајевић, музиколог.
Велика жеља Боривоја Поповића и Војислава Илића да Пирот добије самосталну музичку школу није остварена за њиховог живота
"Наш град своју самосталну музичку школу добио је тек у 21. веку", истиче Марија Мијалковић, директорка музичке школе др Драгутин Гостушки у Пироту.
У време када су по оцени стручњака дела српских композитора класичне музике запостављена, обавеза свих нас је да чувамо традиционално старалаштво и наслеђе.
.jpg)
