Izvor: RTS, 21.Jul.2023, 17:05
После шест деценија водена пара на машини старој један век, покренула точак
Мачвани сваког лета, манифестацијом “Изажањац”, обележавају крај жетве. Чланови истоименог друштва које чува и негује обичаје свог краја, заједно су рестаурирали и једну од последњих парних машина, произведену пре 98 година.
После 6 деценија, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << од када је отишла у заслужену пензију, парна машина из Равња поново ради. Произведена је у Немачкој, до Шапца је превезена лађом, а од некадашње луке до Богатића воловским колима. Металостругар Ђорђе Петровић са њом се дружи последња 3 месеца. Парну машину, док је 40-так година на мачванским њивама покретала дреш који је одвајао зрно, поправљао је и његов отац.
“Парна машина је дошла код мене у веома лошем стању. Резервоар је око 450 и стаје воде и ложењем једно 3 сата добра, набије се пара на једно 5,6,7 атмосфера, и она почиње да функционише. Дотерали смо је у фабричко стање, део по део је скидан, репариран и враћен на своје место”, наводи Ђорђе Петровић, металостругар из Богатића.
Оно што комбајни данас заврше за сат, парна машина је некада радила цео дан. Имала је и котловску исправу коју су оверавали инжењери сваке године. Мачвани успомене чувају на фотографијама, али и у срцу.
“Изажањац”, само име каже, то је прослава краја жетве, иза жетве. Одувек, сељаци су, када се заврши сезона жетве, уз мало богатији ручак, уз песму, уз весеље, прослављали то што је Бог дао те године и што је њива родила. Људи су се окупљали ради заједничке помоћи, а сада се окупљамо у једну духовну мобу, да се окренемо тај дан једни другима, да попричамо, да се поздравимо, да видимо да једни без других не можемо, да зауставимо тај дан своје мобилне животе”, истиче Обрад Уларџић, председник удружења “Изажањац”.
За управљање парном машином и вршалицом било је потребно 30-ак људи. Мачвани су у њиву одлазили са песмом, а најам су, уместо новцем, плаћали пшеницом.
.jpg)
