Izvor: RTS, 18.Jul.2023, 12:09

Род пшенице испод просека, као и цена – професор Рајић има предлог и поруку за пољопривреднике

Откупна цена пшенице је око 20 динара. Москва је иступила из црноморског споразума за безбедан извоз жита. Професор Зоран Рајић са Пољопривредног факултета очекује да се светско тржиште смири, а уколико буде неких поремећаја, они ће бити кратког даха. Када је реч >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << о Србији, сматра да Министарство трговине и ПКС треба да отшкрину врата и испитују друга тржишта.
Жетва пшенице је на самом крају. Квалитет зрна је, кажу ратари, просечан али је принос подбацио. Ни пољопривредници ни извозници нису задовољни откупном ценом која је тренутно око 20 динара по килограму.
Кажу да је руско-украјински рат пореметио светско тржиште. Ситуацију додатно компликује и излазак Русије из црноморског споразума о безбедном извозу жита. Москва каже да неће подизати цену пшенице, а ситуација на светским берзама тренутно је мирна.
Проф. др Зоран Рајић са катедре за агробизнис Пољопривредног факултета у Земуну рекао је да очекује да се светско тржиште смири и ако буде неких поремећаја, они ће вероватно бити кратког даха.
"Наиме, јуче су берзе наравно реаговале, али краткотрајно, на ову вест. Међутим, до краја дана берзе су се затвориле тако да су фјучерси закључени са ценом која је свега 2,7% већа од претходне", рекаo је Рајић.
У догледно време не можемо да очекујемо већу откупну цену за пшеницу, за српске пољопривреднике.
"Имате, са друге стране, информације да се највећи произвођачи жита спремају да повећају количину коју хоће да пласирају на светском тржишту. Украјина је ове године, закључујући овим споразумом, на пример, извезла 33 милиона тона. Њихова очекивања су од ове сезоне нешто испод 45 милиона тона", додао је он.
Према његовим речима, руска процена је да ће само пшеница ове године извести близу 48 милиона тона, тако да ће бити велики притисак на светска тржишта и онда и на цене.
Да ли ће се сви држати договора да цена неће расти Москва је рекла да неће искористити прилику. "Ја очекујем. Наиме, њихови извозници су рекли да неће злоупотребити ову ситуацију. Украјинци очекују већи извоз, наравно неким другим рутама, и чак је и директорка Центра за аграрну политику Руске академије наука изјавила да не очекује усложњавање у извозу руског жита", напоменуо је Рајић.
Трећина пољопривредног земљишта у Украјини сада је готово неповратно страдала под ратним дејствима, и у догледно време ту неће моћи ништа да се произведе.
Рајић напомиње да је пољопривреда једна од ретких делатности која доноси приходе Украјини, они се боре једноставно да преживе ову ситуацију.
"Они су прошле године засејали 25 милиона тона, у овој сезони 19,7 милиона тона, већ видите значајан пад површина. Наравно, они то покушавају да надокнаде већим приносима. Они су између осталог променили сетвену структуру, окрећући се неким профитабилнијим културама. Ове године то је било према уљарицама, мање су засејали кукуруза. То је једна борба односно покушај да се ово преброди у тешком периоду", рекао је Рајић.
Да ли тражити партнере на истоку Овај споразум је учинио да цене жита падну 23%. Када имате тако велики распон цена, онда је логично да је реекспорт један поступак који ће применити многи трговци. То се дешава, зато и Руска Федерација оптужује ЕУ за реекспорт жита.
Када је реч о Србији, сматра да Министарство трговине и Привредна комора треба да отшкрину врата, да испитују тржишта, да виде који су њихови захтеви, а да Министарство пољопривреде својим мерама учини да наша пшеница, да не причамо о другим нашим производима, буде конкурентнија на тржишту.
Како управљати вишковима Пшеница је посејана на 700.000 хектара, стручњаци кажу нама је довољно и на 220.000 хектара да имамо за своје потребе.
"Ми смо иначе оријентисани били на локално тржиште. И ове године највећи увозник наше пшенице је Италија, након тога Румунија, Албанија, Босна и Херцеговина и Северна Македонија. Ових пет земаља чини нешто преко 90% нашег извоза", навео је Рајић податак.
Подвлачи да је у овој години смањен за 14,7%, кад реч о пшеници, код кукуруза је то је далеко више – 53%.
"Тако да ми морамо да тражимо друга тржишта. Чињеница је да због неких наших мањкавости превасходно везаних за правилнике, многа тржишта су затворена или отворена под условом да знатно спустимо цену наше пшенице", рекао је Рајић.
Чекајући бољу цену Стручњаци су говорили да они који имају пшеницу бољег квалитета, треба да је сачувају, да ће њена цена расти. 
Рајић напомиње да ко је год прошле године чекао бољу цену, дочекао је да је продаје по 24 динара, а било је 40 динара пред Нову годину.
Тако да је ипак боље да пољопривредници сами процене, јер је њихово улагање и рад у питању, закључио је Рајић.
Немојте се плашити да се попнете на највише гране, тамо је најслађе воће, поручио је Рајић пољопривредницима.

Nastavak na RTS...