Izvor: RTS, 26.Jun.2023, 16:59
Како сузбити криволов и незакониту трговину животињама у заштићеном подручју
Једна од најпрофитабилнијих грана организованог криминала у свету, па и у Србији, су криволов и незаконита трговина и држање дивљих животињских врста. Организације које су баве очувањем природе тврде да се последњих година чешће откривају та кажњива дела, али >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << да су и даље проблем дуги судски процеси и ниске казне.
Тамиш - богат готово свим врстама речне рибе. То привлачи велики број риболоваца, али и криволоваца. На пут им стају рибочувари и волонтери.
“Данас је модерно са струјом, са мрежама, стринске хајде да кажемо неки ценкери. Не одустају од тога мреже су јефтине”, каже Дејан Шијак, рибочувар у Риболовачком савезу Војводине.
Мрежу, штапове, чамце…, заплене, чувају и уништавају у Риболовачком савезу Војводине.
“Алат који се заплени тим приликама је оно што заправо причини највећу штету. По правилу се прописује најмања казна од 5.000 динара, тако да криволовац то пута десет може да зарди у једном дану”, наводи Марија Тривунчевић, в.д. директора Риболовачког савеза Војводине.
Сличан проблем имају и у Специјалном резервату природе Горњем Подунављу. Криволовци се довијају на различите начине да би устрелили трофеј.
“Врста криволова која је овде најзаступљенија, је у ствари врста криволова када се просеца ограда ловишта и храном се мами дивљач”, каже Бојан Тадић из Јавног предузећа "Војводинашуме".
“Ми имао 284 врсте регистрованих птица. Имамо 60 врста сисара са акцентом на строго заштићене и заштићене врсте. Вредност тих врста је непроцењива”, објашњава Радмила Шакић Пеурача из Јавног предузећа "Војводинашуме".
Једно од прихватилишта за рањене и заплењене животиње у Србије, је и Зоолошки врт Палић. Ту се животиње опорављају, а након тога поједине и враћају у природна станишта.
“Од 2004. године приближно 4.700 јединки прошло је кроз наше прихватилиште”, каже Соња Мандић, директорка Зоолошког врта Палић.
Светска организација за заштиту природе спроводи пројекат у 11 земаља уз подршку Европске уније.
“Имамо сасвим добар законски оквир, али оно где долази до проблема то је уствари примена. Неопходне су континуиране обуке, подизање занања о важности ових дела, о последицама”, наводи Ива Свилар из Светске организација за заштиту природе.
А последице су смањена биолошка разноврсност, изумирања многобројних животињских и биљних врста.
.jpg)
