Izvor: RTS, 14.Maj.2023, 18:23
Тесна трка у Турској – Ердоган се обратио са балкона: Далеко смо у предности; Киличдароглу: Сигурно ћемо победити у другом кругу
Актуелни шеф државе Реџеп Тајип Ердоган, на председничким изборима у Турској, добио је 49,35 одсто гласова, док је главни опозициони кандидат Кемал Киличдароглу освојио 45 одсто, показују резултати на основу 98,74 одсто пребројаних гласова. Према првим резултатима парламентарних >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << избора, Ердоганова Странка правде и развоја освојила је 35,42 одсто гласова, док је Киличдароглуова Републиканска народна странка освојила 25,4 проценатa.
Грађани Турске гласали су данас на председничким и парламентарним изборима, који се сматрају једним од најзначајнијих за сто година модерне историје те земље.
Резултати, на основу 95,83 одсто пребројаних гласова, показују да је актуелни шеф државе Реџеп Тајип Ердоган добио 49,47 одсто гласова.
Главни опозициони кандидат Кемал Киличдароглу освојио је 44,82 процента, преноси Хуријет.
Трећи кандидат на председничким изборима Синан Оган освојио је 5,27 одсто гласова.
Ердоган: Не објављивати резултате на брзину
У првој поруци од затварања биралишта, Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да би журба за објављивањем резултата избора, док је бројање гласова у току – значила узурпацију изборне воље.
"Пошто су избори одржани у веома позитивној и демократској атмосфери, а пребројавање гласова и даље траје, покушај да се резултати објаве на брзину значио би узурпацију националне воље", написао је Ердоган на Твитеру.
Киличдароглу: Нећемо спавати вечерас
Са друге стране, Киличдароглу је упозорио да сви гласачки листићи треба да буду урачунати у резултате.
"Нећемо спавати вечерас", поручио је Киличдароглу на Твитеру.
Потом је, у првом обраћању пред камерама, позвао партијске званичнике и активисте да наставе да прате процес.
“Овде смо све док и последњи глас не буде пребројан“, поручио је Киличдароглу.
Ако ниједан од кандидата не освоји више од 50 одсто гласова бирача на председничким изборима, двојица кандидата са највише гласова одмериће снаге у другом кругу, који ће бити одржан 28. маја.
Ердоганова странка води на парламентарним изборима
Истовремено, на парламентарним изборима бориле су се 24 странке и 151 независни кандидат.
Према првим резултатима, Ердоганова Странка правде и развоја освојила је 35 одсто гласова, док је Киличдароглуова Републиканска народна странка освојила 25 проценатa.
Рекапитулација две деценије Ердоганове власти
Сто година од оснивања модерне републике, грађани су одлучивали да ли ће се Турска вратити изворном Ататурковом секуларизму или ће наставити двадесетогодишњу политику традиционализма у унутрашњим и међународним односима.
За последњих 20 година, Ердоган је удаљио Турску од секуларизма коју је успоставио Мустафа Кемал Ататурк, оснивач модерне државе.
Кемал Киличдароглу долази из највеће опозиционе Републиканске народне странке, чији је и лидер.
Промовише враћање на основе економске политике, парламентарну демократију и независно судство, области у којима, према мишљењу многих грађана, има највише пропуста.
Утицај земљотреса на изборе – две школе мишљења
Избори су одржани три месеца после катастрофалног земљотреса на југоистоку Турске, у којем је погинуло више од 50.000 људи, а многи грађани у погођеним областима незадовољни су због спорог одговора владе у Анкари.
Нека од места погођена недавним земљотресом су упоришта опозиције, а нека су мешовита.
Једна школа мишљења сматра да власт није довољно брзо притекла у помоћ унесрећенима, док други мисле да ће само уз политичку стабилност коју нуди Ердоган стамбене зграде бити изграђене за годину дана.
Турска између Вашингтона и Москве
Угледни западни листови означили су изборе у Турској као најважније изборе на свету у 2023. години.
Улога Турске је велика у компликованим односима на Блиском истоку. Велике силе и западна јавност ишчекују да виде како ће се гласови грађана Турске одразити на њену актуелну политику према Израелу, Ирану, Сирији, ставу према рату у Украјини.
Присталице Ердогана сматрају да Анкара води најнезависнију спољну политику у историји Турске, балансирајући између Вашингтона и Москве.
Ердоган је пред изборе са Путином отворио нуклеарну електрану. Његовом балансирању које је од почетка рата у Украјини Турској донело статус посредника – главни изазивач супротставља политику дисциплинованијег члана НАТО-а.
С друге стране, очекује се да би победа Киличдароглуа приближила Анкару Вашингтону.
Један од највећих изазова за Киличдароглуа као председника била би политика према Русији. Он сматра да је Украјина неправедно нападнута.
.jpg)
