Izvor: RTS, 02.Maj.2023, 15:08
Час историје у Јиндриховицама, стратишту српских ратника
Широм Аустроугарске за време Великог рата тамновали су и страдали бројни српски војници, али и цивилно становништво. У тим концентрационим логорима жртве присилног рада, изгладњивања, тешких болести због нехуманих услова били су и старци, жене, деца. Ових дана >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << у знак сећања и одавања поште страдалницима, у Чешкој је боравила наша државна делегација.
Хиљаду километара далеко од отаџбине и у главном граду Чешке почивају страдалници из Србије. Крипта Цркве успења Пресвете Богородице у Прагу вечни је дом за 131 српског војника.
"То нису само кости, него мошти великомученика српских који су своје животе положили за нас, за нашу слободу, за нашу радост", каже Александар Секулић, православни свештеник у Војсци Србије.
Колико је све било испланирано, само дан након убиства принца Фердинанда, почели су с радом концентрациони логори широм Аустроугарске. У Јиндриховицама, међу војним заробљеницима и из других земаља, једино су логораши били и српски цивили.
"Нису биле гасне коморе, није било масовних убистава, али страдања је било. Јер терали су заробљенике да раде тешке послове, а слабо су их хранили, скоро никад", рекао је Дејан Ранђеловић, чувар српске гробнице у Јиндриховицама.
"Ми смо ексхумирали 7.100 и то није крај. Значи, имамо сва имена и презимена. Углавном су то људи који су из централне Србије", рекао је амбасадор у Прагу Берислав Векић.
"Најстарији цивил који је овде умро био је православни свештеник, имао је 92 године. А најмлађи који је умро био је његов унук. Било му је осам година", каже Дејан Ранђеловић.
За будуће чуваре мира и безбедности земље, комеморација на стратиштима српских ратника и цивила најупечатљивији је час историје.
"Веома је значајно што смо посетили ова мање позната места страдања нашег народа у Првом светском рату", каже Ања Ђукановић, студенткиња Криминалистичко-полицијског универзитета.
"Мени је била велика част што сам имао прилику да као припадник Војне академије долазим на места на којима су наши преци оставили своје кости, где су оставили своје животе да бисмо ми данас имали слободу", каже Предраг Ђуричић, кадет Војне академије.
"Нисмо ни свесни, а нисмо ни довољно информисани шта се све дешавало у претходним вековима", каже Драгана Павловић, кадет Војне академије.
"По мом мишљењу, та свест треба да се подигне на виши ниво. И онда ћемо пре свега да будемо бољи људи", каже Иван Боговац, студент Криминалистичко-полицијског универзитета.
Томе теже држава, Одбор за неговање традиције, удружења потомака и ветерана, како би стратишта предака и сећање на њих били вечити залог срећније будућности у миру.
"Одајемо пошту свима онима који су се више од триста година храбро борили на овим просторима, у разним устанцима, у разним бојевима, у разним биткама", каже Зоран Антић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
А све су имале за циљ да преци изборе право на слободу, бољи живот и правду за потомство.
.jpg)
