Izvor: RTS, 28.Apr.2023, 17:03
Како је крагујевачки "фића", први југословенски аутомобил, постао симбол једног времена
Развој српске индустрије почео је у Крагујевцу. На темељима некадашње прве фабрике наоружања на Балкану никла је фабрика аутомобила. Први директор крагујевачке „Заставе” Првослав Раковић, послат је у фабрику са задатком да покрене производњу возила. Иако није >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << имао возачку дозволу, рекао је неколицини инжењера: „Научићемо да правимо аутомобиле”. Тако је и било – а остало је историја.
Фића, тристаћ, стојадин, осмица, југо, флорида, пунто, 500 Л. А од „фиће” је све почело.
„Фића је за мене институција аутомобилске индустрије”, каже Славољуб Батавељић.
А, њен развој почиње 1953. године. На референдуму, 96% запослених у Заводима „Црвена застава” даје зелено светло да у крагујевачкој фабрици почне производња аутомобила. Откупом „Фијатове” лиценце, две године касније са трака силази легендарни фића. Мали, окретни ауто, који је ставио на точкове целу нацију у наредних 30 година, произведен је у близу милион примерака.
„То је бренд који је овде у овом граду направио и Клинички центар и Универзитетски град је постао”, истиче Славољуб Батавељић, из Крагујевца.
„Много га волим и везан сам и возићу га до краја”, додаје Драган Сретеновић.
Љубав према заставиним возилима, гаје сви одани власници домаћих аутомобила, који и данас блистају као „момци у најбољим годинама”.
Поуздани кец, од кога су се радници, са сузама у очима, уз цвеће и песму опростили 2008. прешао је 22.000 километара, преко пет афричких земаља и попео се на Килиманџаро.
„Граничари нису хтели да пусте људе да уђу и аутомобиле, јер никада пре тога ниједан аутомобил није прошао кроз тај део Суданске Сахаре”, сећа се Тома Савић, некадашњи заменик директора Фабрике аутомобила Застава.
Мирјана Станић, из Крагујевца каже: „Ја сам имала 10 кечева. Никад нас ниједан ауто није оставио нигде на путу. Сад бих можда, да се ради тај ауто, купила тај ауто”.
Радио се и за то време - луксузан тристаћ, кога су називали, југословенски мерцедес.
„У граду је он једини зато га ја зовем последњи мохиканац. Било их је још неколико, али се више не појављују. Вероватно нису у возном стању”, наводи Александар Лекић, из Крагујевца.
Уследиле су „златне” године југословенског гиганта који је имао кооперанте од севера до југа земље. Рекордна је била 1989. година, када је 54.000 радника произвело 220.000 возила. Шармантни југо стекао је планетарну славу извозом у Америку.
„Успели смо да продамо више од 140.000 возила. То је био рекордан кумулативни извоз у било коју земљу”, сведочи Тома Савић, некадашњи заменик директора Фабрике аутомобила Застава.
Уследили су: распад Југославије, санкције, докомпоновање Заставе. Српски Детроит, како је називан Крагујевац, поново је оживео италијански Фијат изградњом нове фабрике и производњом пунта и 500-Л.
„Сматрам да је оно што је наша фабрика, тј. Фијатова фабрика у протеклих 11 година урадила у Крагујевцу, да је направила велику разлику у развоју града”, каже Бојан Ракоњац.
Наредне године, требало би да засија и нова Стелантисова звездица електрични аутомобил. Љубитељи Заставиних возила, ипак остају верни свом избору:
„То је само фића!”
„Југо заувек!”, истичу анкетирани.
.jpg)
